Бела недеља је последња седмица пред Васкршњи пост, а последњи дан те седмице се зове Беле покладе.
Прве су Месне покладе, које се обележавају недељу дана пре Белих поклада. Месне покладе се увек прослављају обилатим гозбама на којима се служи пуно меса. Белу недељу чине дани када је строго забрањено конзумирање меса, али важи правило сиропосне недеље када су дозвољени млеко и млечни производи. О томе више прочитајте ОВДЕ.
Некада су током целе Беле недеље ишле маскиране поворке ради заштите од злих духова и вештица. Ево како то изгледа:
Некада се ова недеља у српским селима око Смедерева обележавала проласком маскираних поворки које су певале, док би их сељани некад даривали мрсном храном, колачима, али најчешће јајима. Слични обичаји постоје међу Србима у Поповом пољу у Херцеговини и у Војводини.
На Белу недељу и Беле покладе постојао је обичај да се гата, нарочито помоћу јаја. Посебно је занимљив један обичај зван лакмање или клоцање:
У сумрак домаћин би узео кувано јаје, пробушио га иглом и кроз њега провукао конац, причврстио га за таваницу, а затим би га завртео. Обешено јаје почело би да кружи над софром, а укућани би настојали да га ухвате зубима. Онај ко би у томе успео, имао је право да га поједе. Љускама јајета приписивали су магична и лековита својства, а пре свега моћ лечења.
А ево које су радње дозвољене, а које строго забрањене током Беле недеље!
Преко Беле недеље ваља садити бели лук, јер се верује да ће добро родити, без обзира на то каква је година.
Понегде је обичај и да се деца љуљају на љуљашкама, ради родне године и здравља људи и стоке.
На раскрсницама се увече обично пале ватре, које симболизују почетак нове аграрне године:
Ватре се пале како би помогле изнемоглом сунцу да поново поврати снагу и покрене нови живот. Око ватре се игра коло, које представља стару и нову годину, певају се песме, а момци се надмећу у јунаштву прескачући ватру. Ватра има и дезинфикујуће својство, па се пале и старе ствари, које могу бити извор заразе.
