Банатска врачара румунског порекла, Анујка ди Пиштоња, важила је за моћну жену надприродних моћи. Читавих 50 година људи су јој се обраћали за помоћ у лечењу, справљању љубавних напитака и „решавању проблема“. Најпознатија је била по тзв. ђавољој водици којом је решавала најтеже случајеве.
Анујка је рођена 1837. и још као мала је испољавала неуобичајено понашање. Посебно је било занимљиво што је девојчица ходала у сну, што је од старта изазивало подозрење околине. Знало се да је рано почела да се бави врачањем и да изврсно познаје биљке од којих је справљала напитке.
Као одрасла, зарађивала је од угоститељства захваљујући кафани која се прославила у банатском округу (село Владимировац). Ипак, гомила прихода пристизала је од њених мрачних вештина. Имала је развијену мрежу сарадница које су по околним селима нудиле помоћ и рекламирале услуге. Од клијената је тражено да јој донесу по једну црну и белу кокошку, пепео и поједине травке. Арсен, жива и мишомор су били лично њени додаци!
Прво питање које је постављала муштеријама било је „Колико је проблем тежак?“ алудирајући на тежину особе коју је требало склонити с пута. Временом се толико извештила да је погађала ког дана ће код жртве наступити тегобе. Мешала би травке, шапутала бајалице, палила тамјан и посипала пепео. Клијенте је отпуштала с речима: „Послужите противнику водицу, а ђаво се побринути за остало“.
Анујки нико деценијама није могао да уђе у траг. Смртност је била велика, сахрањивање брзо, а обдукције ретке. Тек 1927. када је пресудила угледном удовцу Гаји Прокину из оближњег села, дугови су дошли на наплату. Удовчев сестрић Милан је требало да наследи пар јутара земље, али није могао да сачека ујакову смрт, па је потражио ђавољу водицу.
Прва је ухапшена Љубинка Миланков, најближа сарадница Анујке. Затражена је ексхумација неколико напрасно преминулих суграђана и доказано је да су били отровани арсеном и живом. На оптуженичку клупу коначно доспева и главни кривац и суд је рекао своје: 15 година затвора. Према непровереним изворима, Немци ослобађају Анујку 1941. и она наставља живот у свом селу. Умрла је у 104. години са више десетина душа на савести.
