Badnji dan je jedan od najradosnijih praznika za sve pravoslavne hrišćane! Zato zapevajmo tropar u slavu rođenja Hrista Boga našeg!
Tropar (4 glas)
Napisano je davno da će djeva Marija sa starcem Josifom, koji je od semena Davidova, doneti u Vitlejem u utrobi besemeno začetog Hrista. Nastade vreme rođenja, ali ne beše nijednog mesta za to: No kao krasna palata, pećina se carici pokazuje. Gospod Hristos se rađa, da vaskrsne pali lik ljudski.
Kako Srbi proslavljaju Badnji dan
Badnji dan je dan uoči Božića koji Srbi slave 6. januara po julijanskom kalendaru i njime već počinje slavlje Božića. Toga dana seče se badnjak i unosi u kuću, pa otuda i naziv za ovaj praznik.
Još pre svitanja domaćin i domaćica ustaju da bi ispoštovali sve predviđene običaje:
Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese prvo badnjačke kolače, pa božićne đakonije za božićnu trpezu, a uveče prave tradicionalnu česnicu.
Ponegde u Srbiji se mese i ratarice, u vidu okruglog kolača, za svaku mušku glavu po jedan. Za domaćina se mesi najveća, a za najmlađe dete najmanja.
Umešene pletenice se mese od kiselog testa u vidu trostruke pletenice. Za svaku žensku glavu po jedna, za domaćicu je najveća, a za najmanje žensko dete je najmanja.
Badnjački kolač je obična badnjačka pogača bez kvasca, koja se lomi i jede na badnjačkoj večeri.
Žene ostaju u kući da pripremaju tradicionalne hlebove, a muškarci imaju svoj zadatak:
Dok žene ostaju kod kuće da spravljaju kolače i trpezu, muškarci, u ranu zoru pucanjem iz pušaka i prangija objavljuju polazak u šumu da seku Badnjak, koji simboliše ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hristos rodio.On, takođe nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Pre izlaska sunca, domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu. Tu obično bira mlad i prav cerić, a ako nema cerića uzima se hrast. Bira se stablo dovoljno veliko da ga domaćin može na ramenu doneti kući. Kada se odabere odgovarajuće dvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta prekrsti , pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče Badnjak ukoso i to se istočne strane sa tri snažna udarca. Vodi se računa da drvo, prilikom pada, direktno padne na zemlju, da se ne zaustavi ni na jednom drugom drvetu. Iver od badnjaka se stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kada se badnjak donese u kuću, uspravi se uz kuću pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
POGLEDAJTE KRATAK VIDEO – PRILOG O BADNjEM DANU I NAŠIM OBIČAJIMA
Izvor: pravoslavni kalendar
