Rudolf Arčibald Rajs: Švajcarac, koji se istakao radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata, kod nas poznat i po svojoj knjizi Čujte Srbi u kojoj na mudar i plemenit način hvali, ali i kritikuje Srbe i srpski narod.
Ovako je o Srbima govorio Arčibald Rajs:
- Najbolji način da brzo postaneš bogat je da postaneš ministar.
- Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo.
- Istinsku demokratiju će sigurno mnogo bolje obezbeđivati savet od 25 najmudrijih ljudi nacije, nego Skupština koju je napunilo 300 nekih ludaka, skorojevića, mutivoda, sebičnjaka i podmićivača, za koje je početak i kraj demokratije u njihovoj ličnosti.
- Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.
- Taj čovek (Nikola Pašić) je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih vaših državnika koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju — u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije — koristio protiv vas.
- Koliko ste samo ličnih i, još gore, koliko ste gubitaka po svoju zemlju podneli zbog tog olakog dangubljenja!
Arčibald Rajs je pratio srpsku vojsku kroz Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine.
Počasni građanin grada Krupnja postao je 1926. godine, a te iste godine ga je jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović proglasio počasnim kapetanom I klase vojske Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca.
Zavoleo je srpskog vojnika- seljaka i srpski narod i do kraja života je ostao u Srbiji. Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu, sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je, po njegovoj želji, njegovo srce odneto u urni na Kajmakčalan gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni je pisalo:
Ovde u ovoj urni na, vrhu Kajmakčalana
zlatno srce spava,
Prijatelj Srba iz najtežih dana
Junak Pravde, Istine i Prava
Švajcarca Rajsa, kom’ nek je slava.
