Mnogo je priča ispričano o životu našeg patrijarha Pavla, ali najzanimljivije su one u kojima se on pokazuje kao skroman čovek, duhovit i blizak narodu. Zbog takvog skronmog i ljudskog pristupa koji je patrijarh imao prema svima mnogi, ne samo hrišćani, već i vernici drugih religija, pa čak i ateisiti, doživljavali su ga kao svog, nekog sebi bliskog. Kroz anegdote isprepletane oko života patrijarha Pavla razvija se mit o patrijarhu kao skromnom čoveku velikih vrlina. Evo neke od najzanimljiviji priča u kojima se ogleda prava ljudskost i duhovitost patrijarha Pavla.
1.Upozorenje bogoslovu za pevnicom
Pored mnogih vrlina koje je posedovao, patrijarh je bio čuven i po svom lepom pevanju. Zbog svog lepog glasa, još kao dečak, dobio je nadimak Pjevalica. I kasnije, tokom studija i kada se zamonašio, pevnica u hramu je bila i ostala patrijarhovo omiljeno mesto. Kao episkop raško-prizrenski, patrijarh Pavle bi često stajao za pevnicom i pratio pevanje đaka Prizrenke bogoslovije da bi mogao da ih ispravlja kada pogreše. Tu ulogu često je uzimao i kada je postao patrijarh. Jednom prilikom za vreme bogosuženja daogodilo se da je morao da upozori jednog bogoslova koji je bio za pevnicom:
– Sinko, obratite malo više pažnje…, čini mi se da vi to ne radite baš kako bi trebalo!
Ovaj odgovori, pomalo uvređeno:
– Pa, znate, Vaša Svetosti, svaka ptica peva svojim glasom!
Patrijarh će na to:
– Jeste, sinko, ali u šumi. Ovo je Crkva
2. Vožnja “mercedesom”
Beograđani su patrijarha Pavla često susretali na ulici, u tramvaju, u gradskom autobusu… Jednom prilikom, dok je sam išao uzbrdo trotoarom ulice Kralja Petra, u kojoj je sedište Patrijaršije, sustiže ga, u najnovijem modelu “mercedesa”, poznati sveštenik jedne od najpoznatijih beogradskih crkava. Zaustavio je automobil, izašao i obratio se patrijarhu:
– Vaša Svetosti, dozvolite da vas povezem! Samo recite gde treba…
Patrijarh ne htede da ga odbije, uđe i sede. Čim krenuše, videvši kako luksuzno izgleda ovaj automobil, upita ga patrijarh:
– A, je l’ te, oče, čiji je ovo auto?
– Moj, Vaša Svetosti! – kao da se pohvali protojerej.
– Stanite! – zapovedi patrijarh Pavle.
Izađe, prekrsti se i reče svešteniku:
– Neka vam je Bog na pomoći!
Nastavi peške.
3. Blagoslov u tramvaju
Jednom prilikom, dok se tramvajem vraćao u Patrijaršiju, desilo se nešto što je za to vreme bilo sasvim neobično. U tramvaju punom putnika, koji je išao prema glavnoj beogradskoj železničkoj stanici, neko naglas izusti: “Evo ga patrijarh!” i krenu da zatraži blagoslov. Nagrnuše potom i mnogi drugi. Stvori se velika gužva. Vozač zaustavi tramvaj i naredi da svi, osim patrijarha, izađu napolje. Ostavi otvorena samo jedna vrata, i onda zapovedi: “A sad jedan po jedan… ” I tako svi, bez gužve, priđoše i uzeše blagoslov od patrijarha.
4. Šala patrijarha o starenju
Posmatrao patrijarh iz Patrijaršije drugog svog pobratima iz bogoslovije, tada već teško obolelog dr Dušana Kašića, kako tromo ide od Sabornog hrama, pa mu reče:
– Eh, što ti ne valja kad čovek ostari!
A oni ista generacija!
5. Molitva za sve
Jednom prilikom kada je kao vladika Patrijarh Pavle boravio na Kosovu i Metohiji dogodilo se da ga je zaustavila naoružana albanska banda. Kaže se da su pripadnici te bande ili članovi OVK-a zatražili od patrijarha da tu na licu mesta klekne i pomoli se za postradale Albance. Na takav jedan zahtev patrijarh im je smireno odgovorio da se on klečeći moli u crkvi za sve postradale i nevine žrtve bez obzira na njihovu nacionalnost i veru. Zbog ovog odgovora, on je nastavio put nepovređen.
6. Vožnja avionom
Jednom je patrijarh išao negde avionom. Kada su se našli nad morem, avion je ušao u zonu turbulencije i bilo je truckanja. Mladi arhijerej koji je sedeo pored patrijarha pitao ga je šta on misli o tome ako se avion sada sruši, na šta je on bez zbunjenosti odgovorio: “U odnosu na sebe, primiću to kao akt pravednosti, jer sam u životu pojeo toliko riba da bi sada bilo čudno kada one mene sada ne bi pojele.”
7. Svetlost patrijarha Pavla
Jednom prilikom je došao jedan od najpoznatijih srpskih fotografa, Vican Vicanović, da fotografiše patrijarha za svoje novine. Međutim, pošto se on izjašnjavao za ateistu, nije tačno znao kako bi trebalo da oslovi patrijarha. U toku snimanja, da bi napravio željenu fotografiju, obrati se patrijarhu:
– Vaša svetlosti…
Patrijarh mu na to reče:
– Kad sam već svetlost, šta će ti blic!?
Izvor: svetosavlje
