1.Edison i Tesla
Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison, Edvard Džonson, predsednik Edisonove kompanije za osvetljenje, gospodin Bečelor, upravnik radova
i ja ušli smo u mali hodnik preko puta zgrade 65 na Petoj aveniji gde su se nalazile kancelarije kompanije. Neko je predložio da jedan drugome pogađamo težinu i mene su nagovorili da prvi stanem na vagu. Edison me je opipao i rekao: “Tesla je do u uncu težak 152 funte i tačno je pogodio”. Imao sam bez odeće 142 funte, što sam do danas zadržao. Šapnuo sam gospodinu džonsonu: “Kako je moguće da je Edison gotovo tačno pogodio moju težinu?” “Pa”, rekao je tihim glasom, “reći ću vam u poverenju, ali ne smete nikome da kažete. On je dugo vremena radio u Čikagu u klanici gde je svakodnevno merio na hiljade svinja. Eto zato!”
Tesla je bio poznat i po načinu na koji se šalio često i na sopstveni račun. Evo jedne anegdote o tome!
2. Šaljenje na sopstveni račun
Jedno kraće vreme Tesla je radio u Centralnom telefonskom birou u Budimpešti. Počeo je kao crtač, ali je ubrzo ispoljio svoje pronalazačke sposobnosti, pa je unapredio neke aparate i usavršio telefonsko pojačalo. Tesline sposobnosti sagledao je i realno ocenio Ferenc Puškaš, koji je bio rukovodilac odseka u pomenutom poštanskom birou u Budimpešti. Stoga je preporučio Tesli da se zaposli u Parizu u Edisonovoj kompaniji, tim pre jer je i Puškašov brat Tivadar tamo već radio. Tesla je prihvatio predlog Puškaša i uputio se u Pariz. Sećajući se tih dana, on je napisao: ” Nekoliko dana nakon dolaska u Pariz lutao sam ulicama posve zbunjen novim prizorima. Bilo je mnogo neodoljivih i privlačnih stvari, tako da sam zaradu, nažalost, straćio čim sam primio”.
Kada je jednom stigao u Pariz Ferenc Puškaš, pri susretu sa Teslom, upitao ga je kako se snalazi u novoj sredini.
“Najteže je poslednjih dvadeset devet dana u mesecu”, odogovorio je Nikola.
Evo šta je Tesli bilo najteže u životu!
3. Tesla i Volter
Kao student Tesla je stalno obilazio biblioteke, tražio u njima razne knjige, čitao ih i tako obogaćivao svoje znanje. Bio je neobično istrajan u čitanju svakog dela koje bi počeo da čita. Događalo se da neko delo ne bi probudilo interesovanje kod Tesle ni posle dvadesetek-tridesetak pročitanih stranica. Ali on ne bi odustajao od toga da delo pročita. Tako je jednom počeo da čita dela francuskog pisca Voltera. Videći da ih ima mnogo, tesla se prosto zaprepastio. Po njegovim rečima, ovaj slavni francuz napisao je stotinu velikih dela. Tako je jednom počeo da čita Volterova dela i pročitao sve knjige ovog pisca, od prve do poslednje. Ali, iako je Volter čuveni pisac, Tesli se ovo čitanje nije naročito svidelo. Kada je završio sa čitanjem, njemu je laknulo i tada je sa zadovoljstvom rekao sam sebi:”Nikad više!”
Vladika Nikolaj u Tesla su bili jako dobri prijatelji, o čemu svedoči i jedna anegdota nastala iz jednog od njihovih susreta.
4. Vladika Nikolaj i Nikola Tesla
Sveti vladika Nikola Velimirović bio je blizak prijatelj Nikole Tesle. NJih dvojica su se često zvali imenjacima. Jednom se dogodilo da je Tesla pozvao vladiku u svoju laboratoriju.
Čim je vladika otvorio vrata Tesline laboratorije, Tesla je stavio u pokret hiljadu nekih točkova.
-Imenjače, šta to uradi? Kakva je to sila?- pitao ga je vladika Nikolaj.
-Imenjače, ti si školovan čovek, valjda znaš šta je to?- odgovori Tesla.
-Šta je to?
-Struja, imenjače!
-Kad si tako veliki stručnjak za struju, reci mi da li će tvoja nauka otkriti način da se ta sila struje vidi golim okom.
-Nikada-kaže Tesla- dok je sveta i veka.
-Pa što onda narod traži Boga da vidi? Sila postoji i kada se ne vidi- na to će Sveti vladika Nikolaj.
