Анђелику је, према легени, открио Свети Архангел Михаило, па је по њему она и добила назив архангелика.
У народној медицини она је затупљена већ дуго, а због ароматичног укуса користи се и као храна и зачин.
У средњем веку била је једна од главних лековитих биљака, пре свега користила се као ефикасан лек против куге. Захваљујући њој од куге је тада спасено много људи, па је првобитно названа анђеоском биљком, да би се тек касније усталио назив анђелика.
За шта је све корисна ова биљка –
Сем што је лечила кугу, корен ове биљке био је добар и за варење, а етерична уља добијена од ње коришћена су и за подстицање апетита. Због таквог дејства користи се и за опоравак од анорексије и малаксалости, али помаже и у лечењу реуматских болести, болести јетре и жучи и менструалних тегоба.
Анђелика подстиче излучивање слузи из дисајних органа. Садржи уља која делују противупално и сузбијају инфекције, па помаже код бронхитиса и упале плућа. С друге стране, једињење остхол спречава згрушавање крви, због чега се препоручује за лечење тромбозе.
Користи се и као благо средство за смирење и чврст сан.
Међутим, конзумирање анђелике се не препоручује за време трудноће, а ни током дојења. Није препоручљиво ни да анђелику користе људи оболели од дијабетиса, а ни они који пију лекове против згрушавања крви.
Можете је конзумирати као чак, тинктуру, етерично уље… Ево и на који начин –
У терапеутске сврхе користи се као течни екстракт, тинктура, етерично уље или осушени корен за чај. Дневно се узима 1,5 до 3 г екстракта, а тинктура у две до три дозе од 20 капи разблажених у мало воде, непосредно пре или после оброка.
Од етеричног уља анђелике дневно треба узимати највише четири капи, два или три пута.
Чај се припрема од сувог корена, тако што једну пуну кашику ове биљке кувате у 2дл воде око 10 минута. Чај се пије свеж два пута дневно пре или после оброка.
Ипак, древна употреба анђелике данас лагано пада у заборав. Замењена је биљкама попут артичоке, горког пелина и камилице.