Млада Бањалучанка Ана Лукајић (26) велика је инспирација многим девојкама и женама.
Поред тога што је дипломирала на Факултету политичких наука, ова млада девојка је и оптичар, козметичар, послалстичар, тениски судија, модел и возач високотеретних возила.
Иако до сада није успела да нађе посао за који је завршила факултет, њој посла не мањка, па њен радни дан често траје и по 15 сати.
Свакодневно ради у једној оптичарској радњи и козметичком салону, а уз то готово увек има и додатне послове.
“У оптици радим пуно радно време осам сати, а у салону по потреби зависи од колико имам клијената заказаних, а то се углавном своди на најмање 12 до 15 радних сати дневно”, испричала је Ана Лукајић екипи Анадолу Агенцy (АА).
Говорећи о факултетском образовању констатовала је да је вероватно судбина тако хтела да се не бави оним за шта се школовала.
“Била ми је жеља да се бавим тим, није било просто прилике па сам се преорјентисала на другу страну где има и посла”,каже она.
Пошто је у средњој школи стекла звање козметичког техничара већ десет година бави се тим послом.
“Радим нокте и остале козметичке услуге. У оптици сам сасвим случајно, дошла сам пре две године и научила и тај посао, заправо занат”, рекла је Ана.
Љубав према вожњи наследила је од оца.
“Не знам, просто је то некако било нормално. Пошто ми се отац и брат баве превозом било је нормално да и ја положим за то иако сам женско”, каже млада Бањалучанка која се за воланом аутобуса и камиона осећа као у обичном аутомобилу.
Док јој је отац пренео љубав према возилима, мајка је заслужна за већину осталих Аниних усмерења, а нарочито за знање и љубав према изради торти.
“То волим да радим, али не радим често, све зависи од потреба муштерија”, испричала је она и додала да је сви креативни послови испуњавају.
Има и ИТФ лиценцу за тениског судију, Ана је редован судија на АТП Цхалленгер Бањалука, већ седам, осам година, а осим тога судила је и на неколико турнира у иностранству.
На питање како стиже да се бави свим тим пословима Ана Лукајић каже да је навикла и да јој дан почиње у шест ујутро, а завршава око поноћи. Уколико је прва смена у оптичарској радњи, након тога одлази на свој редовни фитнес тренинг па продужава до козметичког салона.
“Онда се то тако споји, ретко кад сам кући и ретко када имам времена за себе изузев тог тренинга што себи посветим мало времена чисто због здравља и леђа”, каже она.
Сматра да је све ствар навике, да ће они који су навикли да раде увек радити, а они који су навикли радити мало мање, тако ће и радити.
“Умор, има га наравно, али ретко када да ја то осећам, више људи примете на мени него што ја то осећам. Навикла сам да радим толико и када не радим онда ми је просто чудно. Не осећам се ја као ја, осећам се бескорисно. Зато увијек пропагирам то да људи треба да што више стичу знања и вештина, поготово млади. Нарочито девојке би требало што више заната да имају чиме да се баве да не проводе време тек тако незаинтересовано – да га користе за нешто корисно, није битно шта, само да се ради нешто. Сама себи сам чист примјер да се све на крају исплати, било какав труд”, каже она и додаје да стечена знања и вештине нико никоме не може одузети.
Поред свих својих послова, она проналази и времена за пријатеље иако је то јако мало. Заправо своје слободно време углавном препушта породици и пријатељима који често немају разумевања за њене бројне обавезе.
“Сви говоре: Прође живот Ана смањи, а ја увек говорим још само ово”, испричала је она и додала да јој мајка говори да код ње никада неће нестати “још само данас или сутра” да заврши јер увек пронађе нове обавезе и нешто ново.
(Мондо); слике: Фејсбук профил Ане Лукајић
