Седамдесетих година прошлог века група америчких археолога, уз подршку Владе Америке, понудила је тадашњој Југославији да преместе језгро Сремске Митровице на неко друго место, да изграде нов, модеран град а да заузврат имају приступ ископавању античког града Сирмијуму на којем лежи данашња Сремска Митровица. Американци су присуствовали случајном ископавању римских златника непроценљиве вредности у Сремској Митровици и знали су да се ту крије још много неоткривеног блага. Званичници СФРЈ предлог Америке нису ни узели у разматрање.
Екипа са америчког Денисон универзитета заједно са Археолошким институтом из Београда је од 1968. до 1973. године је истраживала антички Сирмијум. За тих пет година ископавања сагледана је слика Сирмијума који је био један од четири престонице Римског царства. Истраживања су омогућила да се открије порекло „долине“ која се налази у центру Сремске Митровице. “Долину“ , у којој се налази неколико централних улица, граде трибине хиподрома који се је под земљом. Реконструкцијом овог античког здања откривено је да је сирмијумски хиподром био копија других хиподрома Римског царства. Користећи типолошке норме пројектовања и изградње царских хиподрома, археолог др Мирослав Јеремић без већих проблема успео је да сагледа и касноцарски хиподром Сирмијума.
“Хиподром је грађен између 316. и 324. године, на подстицај Лицинија и Константина Великог. Био је дуг 450, а широк више од стотину метара. Имао је елиптично тркалиште, огромно гледалиште ношено сводовима преко двеста просторија, које нису имале другу намену”, говорио је својевремено Јеремић.
Хиподром је своју функцију великог циркуса (како су Римљани називали хиподром) изгубио у последњим деценијама четвртог века, када су пресушили финансијски извори за његово скупо одржавање. У средњем веку, хиподром је био неисцрпни извор грађевинског материјала, док га земља није прекрила, образујући данашњу „долину“ у централном делу Сремске Митровице.
Археолог др Петар Милошевић, који је цео свој радни век провео на истраживању Сирмијума, умро је 2002. говорећи и пишући до свог последњег часа да ће једног дана хиподром бити откопан и стављен у функцију.
Америчком археолози били су очевици открића 33 римска златника, од којих су четири проглашена „најскупљим“ златницима на планети, с обзиром на то да такви нигде више не постоје. То откриће уздрмало је свет, баш као и откриће златног аварског појаса 1992. године. Благо је откривено 13. јула 1972. године приликом копања темеља за робну кућу „Митровчанка“. Био је распуст, а гимназијалац Златенко Кузминац је копао како би зарадио џепарац. На дубини од око шест метара ашовом је пресекао замотуљак, сличан угљенисаној кожи из којег су испали златници.
“Тада нисам имао никакву представу о томе шта сам ископао. Видео сам само да сам пронашао благо од 33 златника, али нисам ни слутио да су међу њима четири златника вреднија од осталих 29, вреднија од целе Сремске Митровице, само због тога што је на њима лик Константина Великог и што таквих нема нигде у свету, ни у једном музеју, ни у једној колекцији”, говорио је Кузминац .
Занимљиво је што је непроценљиве златнике после 1656 година отркрио младић чије је име Златенко!
