Драгољуб Алексић био је прослављени српски акробата чувен по изазову који је остао запамћен до данашњих дана.
Драгољуб је рођен у Књажевцу давне 1910. године, постао је једна од најинтересантнијих личности престонице за време рата, а и након њега. Као што често у животу бива, Драгољуб није ни сањао да ће постати један од најпознатијих акробата и наступати пред бројним знаменитим личностима попут Тита и краљице Елизабете када је као младић завршио ковачки занат.
У потрази за послом из родног Књажевца пут је Драгољуба навео у Суботицу. Те 1928. године баш у Суботици гостовао је циркус, а тек пунолетни Драгољуб опчињен младим акробатама одлазио је свако вече на представе, ни не слутећи да се управо тада кувала његова славна каријера.
Одушевљен акробацијама и сам је увежбао једну и пријавио се код вође циркуса као помоћни радник.
Већ од самог старта власник је увидео таленат и ентузијазам који је Драгољуба издвајао од осталих, те је за веома кратко време добио и прилику да наступа пред публиком.
Прву тешку повреду доживео је у Сплиту, а након што су му лекари рекли да не могу да га излече, млади акробата почиње процес самоизлечења. Сам је направио гвоздени мидер уз помоћ кога је поново стао на ноге.
И поред свих његових невероватних вратоломија, данас би вероватно остао заборављен да није снимио филм “Невиност без заштите”. Сам наслов говори о невиности и наивности његових акробација. Главни протагониста његовог филма је времешни акробата. Инспирацију да сними филм Алексић је добио након снимања документарца о његовим акробацијама. Успех овог филма, подстакао га је да напише сценарио, режира и глуми у филму у сопственој продукцији и то баш 1941. године, у ратом захваћеном Београду. Наравно да тада није било једноставно пронаћи спонзора за филм, али је на крају половину трошкова прихватио да сноси један београдски аутомеханичар Иван Живковић.
Само је публика била благонаклона према Алексићевом остварењу. Немци су га хапсили под изговором да његов филм буди националистичка осећања и узбуђује јавност. Није му било лакше ни по окончању окупације, јер су га ослободиоци оптуживали и затварали тврдећи да је колаборационалиста, јер је куповао од непријатеља биоскопску апаратуру и филмске траке.
Посебно је интересантан запис из листа “Време” и “Правда” из 22. априла 1940. године, својеврсно сведочење о смртоносној акробацији Драгољуба Алексића.
“Пред своју сензационалну атракцију, коју ће изводити и на Међународној изложби у Риму, јуче је познати акробата Драгољуб Алексић, пред многобројном публиком на Kалемегдану, извео генералну пробу.
Летео је неколико минута држећи се зубима за каиш, причвршћен за авион. Ова генерална проба, показала је да није тачна претпоставка наших авијатичара, да се због великог притиска ваздуха и при минималној брзини авион, актобата Алексић неће вратити у авион. А то би значило сигурну смрт.
Драгољуб Алексић је прекјуче први пут у животу сео у авион. Kада је пилотимаиспричао да нема искуства са летењем, али да сутра жели да изведе извесну тачку пред публиком на Kалемегдану, многи пилоти су га прекорили и одбили да управљају летелицом. Пилоти су одбили да возе Алексића јер су били убеђени да ће се тачка завршити трагично.
Међутим, Аероклуб је у овоме видео јако лепу рекламу за авијацију уопште, те се потрудио да пронађе пилота. Тако да је јако брзо утврђено да ће пилот бити Јожа Kрижај.
Поред тога што је пилот упозоравао акробату, да су временски услови непогодни за извођење такве тачке, Алексић је одлучан у својој намери.
Kада је авион полетео и достигао одређену висину, Драгољуб Алексић се попео на крило летелице, а затим се спустио четири метра испод трупа авиона.
Врхунац напетости догодио се када је акробата загризао кожни каиш и раширио руке. Тада је настала дубока тишина.
Публика је била убеђена да он неће успети у својон намери, али је све присутне убедио у супротно”, писале су тадашње новине.
Да се добар глас далеко чује говори и велика популарност коју је Алексић имао и ван граница Србије, па је тако остао запажен и његов наступ пред Енглеском краљицом и Јосифом Брозом Титом.
ИЗВОР: ОПАНАК/ДАНАС/011 Info.com
