Sa nastankom Hrišćanstva magija je dobila naziv sujeverje i smatra se smrtnim grehom jer se kroz magiju i te obrede priziva Đavo. Tako da je došlo do teološkog konflikta u kojem je na jednoj strani bio Bog, a na drugoj Đavo.
Zbog toga su mađionočari i slični bili proganjani i od strane religioznih vlasti, ali i od strane građanskih vlasti. U doba srednjeg veka, kazna koja je bila izricana onima koji se bave magijom i sličnim stvarima je bila paljenje tih ljudi na lomači.
Svaki čovek koji se bavi magijom može da prouzrokuje posednutost demonom kako sebe tako i onih koji prihvataju te rituale. Magija kao termin označava ritualni događaj i način ponašanja uz pomoć koga čovek pokušava da utiče na različite situacije i objekte na koje ne bi mogao da utiče normalnim ponašanjem i metodama.
Suprotno od religijskih načina, mađioničar veruje da može da uputi svoje magijske energije tako da bi ostvario svoj cilj.
Magične aktivnosti se mogu podeliti na dve vrste. Prva je imitaciona magija, a druga je infektivna magija. Princip prve je da slično prouzrokuje slično. Kod ove vrste magije se smatra da je materija povezana, pa čak i kad je odvojena. Pa su na primer koristili vodu da bi prouzrokovali da pada kiša, odnosno prosipali su vodu i imitirali grmljavinu koristeći bubanj.
Drugi princip je princip infektivnosti, odnsono koristili bi nešto što je bilo u kontaktu sa nekim i radili ono što bi želeli da mu se dogodi. Na primer, ako bi hteli da neko umre koristili bi njegovu kosu i palili je.
U Svetom Pismu magija je pažljivo razmatrana. Pogotovo u mnogim knjigama Starog Zaveta u kojima se ozbiljno govori protiv magije. Bog je Mojsiju uputio veoma kažnjavajuće reči za Izraelce koji se bave magijom. Kao na primer da ni jedna vračara ili veštica ne sme da ostane u životu.
Istu kaznu Bog izriče za sve koji su na bilo koji način povezani sa magijom. U Novom Zavetu o magiji se potpuno isto misli i smatra se da je magija demonska aktivnost, a svi oni koji su povezani sa tim zaslužuju oštru kaznu.
U Novom Zavetu vidimo da su Apostoli bili protiv magije i da su se borili protiv mađioničara i vračara jer su oni mnoge ljude odvraćali od prave vere. Sveti Oci Crkve smatraju magiju smrtnim grehom. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je magije čisto satanska energija. Sveti Vasilije Veliki smatra isto, kao i svi Sveti Oci Crkve.
U našem savremenom dobu Magija i Astrologija su postali socijalna epidemija i način sticanja materijalnog bogatstva. Velike prodavnice širom Evrope imaju specijalna odeljenja koja prodaju magične stvari. Kao na primer loptice zlog oka, specijalne sveće, ulja ljubavi.
Mlade devojke obično entuzijastično kupuju razne magične stvari ljubavi, dok udate žene više kupuju specijalna ulja koja sređuju njihove probleme u kući. Dok muškarci skoro uvek kupuju crno ogledalo koje im omogućava da vide budućnost.
Nakon svega rečenog, treba znati da su oni koji se bave magijom sluge Satane i oni tvrde da mogu da vežu i razreše ljudske duše koristeći svoju moć. Često ove Satanske sluge nose sa sobom ikone svetitelja da bi obmanuli ljude koji su obično prostodušni.
Magija je Satanska i zbog toga u Crkvi postoje egzorcisti i molitve da bi nas izbavili od Magije. Ne zaboravite da magija nema nikakvog uticaja na one koji veruju u Hrista, koji se pričešćuju i ispovedaju. A oni koji su odvojeni od Crkve bivaju nadvladani. Sveti Oci savetuju da ne samo da treba da budemo u Crkvi već treba da se odupremo zlu. Inače, bićemo obmanuti raznim prevarama i ako prihvatimo Magiju ona će nas odvesti van Carstva Nebeskog i tada će mo zajedno sa Satanom biti u večnom paklu.
Arhimandrit Grigorije Κonstantinou
