U Srbiji se obilato lajkuje, tvituje i klabinguje, jedu se ćevapi, obuvaju patike, razmišlja o advertajzingu, raspravlja o bindžovanju, gledaju blokbasteri, a čitaju bestseleri.
Stranim rečima i neologizmima u srpskom jeziku priča se decenijama unazad. Proces njihovog usvajanja u svakodnevni govor postao je nezaustavljiv.
Međutim, retko se govori o rečima srpskog porekla koje su uspele ne samo da prodru u takozvane velike jezike, poput engleskog ili nemačkog, već i da se tu zadrže. Naravno, neuporedivo ih je manje nego stranih reči u našem jeziku.
Gusle, slava, kolo…
U engleskim rečnicima postoji 28 srbizama. Reč “paprika” pripada standardnom engleskom rečniku, a u 19. veku engleski jezik je postao bogatiji za još nekoliko srpskih reči. Šljivovica, vila, gusle, kolo, slava… samo su neke od njih.
Ove reči vezane za srpski folklor u engleski ulaze u 19. veku zato što se tad engleska čitalačka publika prvi put susrela s našom narodnom književnošću. Tako je zabeleženo da se naša reč “vila” mogla pronaći u pojedinim tekstovima koji su opisivali natprirodna bića.
Ipak, “vampir” je jedan od registrovanih srbizama koji se daleko izdvaja od ostalih po planetarnoj popularnosti.
Ta reč je ubedljivo najčešća koju možemo čuti na engleskom jeziku. Pojedini izvori pripisuju ovoj reči slovensko poreklo. Međutim, američki leksikografi je smatraju srpskom rečju koja je u engleski jezik ušla još u prvoj polovini 18.
Priča o Petru Blagojeviću
Tada je ceo svet počeo da prihvata srpski naziv “vampir” za mitološko zlo, besmrtno biće nadljudskih sposobnosti koje ljudima pije krv. Naš “vampir” se odomaćio u gotovo svim svetskim jezicima. Pošto je označavao biće iz mitova i legendi slovenskih naroda, posebno onih sa prostora Balkana i Ukrajine, slovenski svet je obilato koristio ovu reč, ali je imao i druge nazive za vampira, poput vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, a najčešće upir.
Smatra se da je Petar Blagojević najstariji i prvi zvanično zabeležen srpski vampir. Priča o ovom vampiru stara je više od tri veka.
Vampirska manija
Zapadna Evropa s početka 18. veka upoznaje se prvi put s pojmom “vampir” kada saznaje za neobičan događaj koji se zbio u Srbiji. Izraz “vampir” prvi put je zabeležen u jednom izveštaju austrijskog službenika Frombalda o slučaju koji se 1725. godine dogodio u srpskom selu Kisiljevu. Članak je objavljen u bečkom časopisu Vinerišes Diarum (“Bečki dnevnik”) pod naslovom “Vampir von Kisilova”.
Bio je to povod za pravu vampirsku maniju koja je zavladala u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj… jer je ovaj izveštaj zapravo bio prvo pominjanje vampirizma u Evropi novijeg doba. Da je u to doba bilo digitalnih tehnologija komunikacije, društvene mreže bi eksplodirale. Međutim, i bez toga, vest se širila neslućenom brzinom za 18. vek. Članak je preveden na više jezika i izazvao je opštu pomamu zbog nove, neobične i neobjašnjive pojave.
Vampiri su među nama
Ukratko, vest je bila da je izvesni Peter Plogojović (kako su Austrijanci nazvali Petra Blagojevića) u jednom selu pored Požerevca i posle smrti navodno ustao iz groba i počeo da pije krv i ubija seljane. Iz Beča je čak došao tim lekara kako bi utvrdio istinu o neobičnim događajima.
Mediji su tada izveštavali da je Blagojevićev grob otvoren i da je u njemu pronađeno telo koje nije istrulilo, koje je izgledalo kao da je još živ i koje je u ustima imalo svežu krv. Seljani su, kako se prepričavalo, telo probili glogovim kolcem i spalili, a ubistva su prestala.
U Srbiji su i u narednim vekovima otkrivani navodni vampiri. Najpoznatije priče su one koje su ispričane o Pavlu Arnautu koji je napadao ljude u blizini Kruševca ili ona o čuvenom Savi Savanoviću, čija vodenica i danas može da se obiđe u selu Zarožje kod Bajine Bašte.
Opanak
