Potpuno je nezamislivo da bilo koje slavlje u Srbiji prođe, a da nije odigrano makar jedno kolo.
Veseli gosti hvataju se jedan za drugog i u ritmu muzike izvode dobro uvežbane korake praveći krug.
Za pojam kola u srpskom narodu simbol kruga od izuzetnog je značaja. U svim kulturama krug predstavlja simbol savršenstva i života, a u našoj zemlji se do današnjih dana taj simbol održao upravo kroz kolo.
Prema rečima etnologa, kolo kod Srba predstalja jako staru kategoriju. Ono se pojavljuje još u našoj prapostojbini, a za njega slobodno možemo reći da je staro koliko i neka dečja igra.
Kako stručnjaci objašnjavaju, za kolo vezujemo sve ono što se vrti u krug, tačnije, što ima kružnu putanju. Kretanje u kolu predstavlja kružno kretanje igrača.
Simbolika kruga, ne samo u našoj, već i u svim svetskim kulturama izuzetno je snažna, a ono što je posebno interesantno, imala je jako važnu ulogu u mnogim ritualima.
Sama reč kolo označava nešto kružno i zatvoreno, nešto što je u krugu i stalno zaštićeno, te je u našoj kulturi ono imalo i magijski značaj.
Malo je poznato da se pod kolo ubraja i točak, te je tako i jedan od naziva za automobil kola.
Sunce kao izvor svetlosti i života Stari Sloveni nazivali su kolo. Sunce je predstavljalo vrhovno božonstvo naših starih, te su njemu posvetili i svoje prve plesove, koje su nazvali kolo. Na samim počecima kolo je bilo obredna igra, koja se upravo igrala u slavu sunca i života.
Stari slovenski simbol sunca sa osam krakova nazivao se kolovrat, koji označava neprekidni tok života, tj. stalno kretanje prirode, i jedinstven krug rođenja i smrti.
Kolo je oduvek bilo više od igre. Kroz neprekidn i nerskidivi lanac izražavalo se zajedništvo i kolektivni duh naroda.
Nekada je kolo dominiralo u brojnim običajima, pogotovo u običajima godišnjih ciklusa. Igralo o zavetinama, na seoskim slava, igralo se kada je bela pokladna nedelja, i ta kola su obavezni imala kružnu putanju, što je značilo da sve ono što je u kolu treba da bude zaštićeno.
Od rođenja do smrti
Prema drevnim običajima, u kolu se igralo od samog rođenja deteta.
Kako u narodu od davnina postoji verovanje da treće noći nakon rođenja deteta dolaze suđenice, koje određuju sudbinu deteta, žene su, upravo tada, uzimale dete i dodavajući jedna drugoj, pronosile ga u krug.
Taj ritual ponavio bi se tri puta zaredom.
Kult mrtvih predaka izuzetno je izražen u našem narodu. Postoje praznici koji su isključivo posvećeni mrtvim precima, poput zadušnica i slava, a u vlaškom okrugu postoji i ritual igranja kola oko mrtvih.
Vlasi, koji posebno neguju kult mrtvih do danas su sačuvali kolo za mrtve, običaj kojim odaju poštu pokojniku ili vraćaju sećanja na njega u određenim povodima.
Kolo na svadbama kao magijski obred
U samom svadbenom ceremonijalu kolo je imalo veoma značajnu ulogu. Kada devojka izlazi iz kuće kada dođu svatovi po nju, ona je igrala tri puta oko kuće, svoje, a kada dođe ispred ulaznih vrata klanjala se tom domažem kultu u kome je rođena i kome je odrasla, zapravo, ona se sa njim pozdravlja. Takođe, igrala je i kolo i oko momkove kuće, kada je dovedu. Karakteristično je i svekrvino kolo u svadbenom ceremonijalu, a sve je imalo dubku pozadinu da se mlada, ondosno mladenci zaštite od dejstva zla.
OPANAK (S.V.)
