Fejsbuk status jedne od redovnih korisnica gradskog prevoza ulepšao je tmurne jesenje dane mnogima.
“Ali, zahvaljujući ovom čoveku, već treći dan za redom, imam osećaj da se vozim sa prijateljem. On je Ljuba Marinković i trenutno vozi na liniji 35. Ulepšava mi dan, a da ga ni ne poznajem. On vozi, ali to nije sve. On prati šta se dešava u autobusu i okolo i koristi razglas da pomogne, olakša, razveseli.
Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško.
Danas, nisam izašla na svojoj stanici, produžila sam autobusom do okretnice da bih mu prišla i pitala ga da li on to radi svaki dan. Sa osmehom je odgovorio „Da ☺️ svaki dan.“ Radi ovaj posao već dugo. Ali pre svega voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi
.
Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem.
„Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima“
„Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne“
„Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata“
„Ako može jedno mesto za dete na drugim vratima“
„Stiže 25p iza nas, ako neko hoće da uhvati“
Dobar dan. Doviđenja. Prijatno.
I osmeh. Osmeh srećnog čoveka. Osmeh čoveka koji voli svoj posao.”
