Srpska pravoslavna crkva obeležila je osam vekova od njene autokefalnosti. Ceremonija je počela u srpskoj svetinji, manastiru Žiča, gde je liturgiju održao partijarh srpski Irinej.
Baš tu se zaustavljamo, kod manastira Žiča. Naime ova srpska svetinja u velikim je problemima koji prete da izgubi svoj prepoznatljiv sjaj, tačnije onu jarko crvenu boju koja je krasi.
Naime, fasada sa ovog zdanja se kruni, otpada, a problem nije mali i po svemu sudeći, moraće temeljno da bude rešen.
Projekat je urađen, sredstva su obezbeđena, izabran je izvođač, oko Crkve Hrista Spasa postavljene su skele, ali, kako saznajemo, stručni nadzor je utvrdio da su oštećenja veća od pretpostavljenih i da je potrebna ozbiljnija sanacija.
– Ima dosta konzervatorskih poteškoća – rekla je, za “Novosti”, arhitekta Snežana Jejić iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
– Utvrdili smo da je fasada u lošijem stanju nego što smo očekivali, da je potrebna statička sanacija Crkve Hrista Spasa, koja je oštećena i tokom zemljotresa 2010. godine. Približava se proslava, rokovi su kratki, ali trebalo bi sagledati prioritete. Najlakše je zakrpiti rupe, ali tada pravi problemi ostaju. Crkva Hrista Spasa mora temeljno da se obnovi i ne bih insistirala na tome da se radovi završe ove godine.
Ranije su stizale najave da će crkvena fasada manastira Žiča biti skinuta i zamenjena novom. Čak je urađen projekat za novu fasadu i – na tome se stalo.
Crvena fasada manastira Žiča je simbol kraljevstva. Manastir je podigao Stefan Prvovenčani sa bratom Svetim Savom početkom 13. veka. Po svom značaju, Žiča se izdvaja od ostalih srpskih crkava i manastira, jer je osnovana sa namerom da bude sedište arhiepiskopije.
Kroz vekove, doživela je mnoga razaranja, tako da Žiča danas malo liči na onu iz vremena kada je podignuta. Graditeljski poduhvati iz novijeg doba uticali su na to da će teško biti zaštićena od Uneska, kao svetska kulturna baština. Žiča u našem narodu ima veliki ugled, jer je u njoj krunisano sedam srpskih kraljeva.
Espreso
