Sveti Nikolaj Žički rodio se u selu Leliću nedaleko od Valjeva kao Nikola Velimirović. Njegovi rodtielji su bili zemljoradnici i pobožni ljudi. U ranoj mladosti, Nikolu je otac poslao u manastir Ćelije kako bi se opismenio makar toliko da ume čitati pozive od vlasti, pa da ga onda zadrži na selu kao hranitelja i školovanog čoveka. Međutim, kada Nikola pokaže izuzetnu revnost i talenat za učenje, dobija preporuku od svog učitelja da školovanje nastavi i u Valjevskoj gimnaziji. Po završetku šestog razreda gimnazije Nikola se prijavljuje na Vojnu akademiju, ali bude odbijen, a zatim odlazi na Bogoslovski fakultet, koji će dalje odrediti njegovu sudbinu. Po završetku osnovnih studija, kao vrlo uspešan student, svoje školovanje nastavlja u Evropi putujući po Engleskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, a kasnije i po Rusiji.
Nikolaj Velimirović kao student
Nakon što je preživeo dizenteriju, 1 909. godine, Nikola odlučuje da se zamonaši.
Tokom Prvog svetskog rata, u cilju rada na srpskoj stvari, Srpska vlada upućuje Nikolaja u Ameriku, a zatim i u Englesku. Tu će, u borbi za spas i ujedinjenje srpskog i jugoslovenskog naroda, on održati mnoga predavanja, zahvaljujući kojima će veliki broj dobrovoljaca iz Amerike otići na Solunski front, nakon čega će načelnik Engleske armije izjaviti da je otac Nikolaj bio treća armija za srpsku i jugoslovensku stvar.
Da je njegov uticaj tokom Prvog svetskog rata bio veliki ukazuje i to da su ga Nemci u Drugom svetskom ratu odmah zarobili i dugo držali zatvorenog u manastiru Ljubostinja pod strogo kontrolisanom oružanom snagom. Nikolaj je bio prebačen u logor Dahau 1944. godine, odakle je, nakon tri meseca zatočeništva, uz nagodbu, uspeo da pobegne.
A ovako je propovedao otac Nikolaj o ljudima, duhovnim vrednostima, dobru i zlu, političarima:
Put koji vodi jednom naprednom čovečanstvu zove se požrtvovanje bogatih za siromašne, učenih za neučene, požrtvovanje velikih za male, požrtvovanje pojedinca za celinu.
Istina je šira, viša i dublja od vasione. Zato se istina ne može znati – ona se može otkriti duhovnom čoveku, kao što se dan ne može znati, no može se otkriti otvorenom oku.
Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.
Političar je vođa ljudi koji manje vide no on, zato on mora dalje videti. On mora videti kuda vodi naše vreme, on mora prozreti u tajne istorije, mora odškrinuti vrata budućnosti. Ako on ne vidi ništa u našem vremenu, ništa od haosa i razuzdanosti i obesvećenja svih svetinja i negiranja i rušenja svega što treba da postoji, onda njemu kao političaru nije mesto u našem vremenu.
Pokajanje je duhovna banja u kojoj su se kupali svi tvorci najvećih dela u hrišćanskim narodima. Svi su se oni do pepela ponizili i zato su bili do neba uzvišeni.
Nacionalizam mora imati moral i lepotu; dubok, sakralni moral i visoku kosmičku lepotu.
Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.
