„Među vukovima opstati ovci je teško, ali nije nemoguće, jer nam Gospod kaže na koji način mi možemo i među vukovima opstati kao ovce Njegove.
A to je: da budemo mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi.
Mudrost će nas sačuvati da ne postanemo plen, da nas vuci ne raskinu, odnosno da nas neprijatelji ne onemoguće. A bezazlenost i dobrota će nas sačuvati da mi ne postanemo vuci.
I danas, i kroz vekove, koliko je puta dolazila misao mnogima da se među vucima ne može opstati drukčije nego samo kao vuk – među Turcima samo kao Turčin! I koliko je njih koji su zbog toga odlučili da se poturče i poturčili su se! Ali oni drugi naši preci, braćo, ostali su ovce Hristove u ime ljubavi Njegove.
Treba imati, dakle, mudrost. Razvijati mudrost Bogom danu, sve više i više, a paralelno sa tim razvijati i dobrotu. Jer, mudrost bez dobrote prelazi u zloću, a bezazlenost bez mudrosti prelazi u glupost.
Ni jedno ni drugo više, nego da budemo „mudri kao zmije, a bezazleni kao golubovi“.
„I mene su gonili, i vas će goniti“,govori Gospod. S tim moramo biti načisto i pripremiti se da i pri tom ostanemo onako kako treba, kakvi su i preci naši bili: ljudi Božiji, narod Božiji.
I onda, kad dođe kraj života našega, ući ćemo u radost blaženstva Carstva Nebeskoga. To i jeste smisao i cilj našeg života.
Bog vas blagoslovio!“
Patrijarh Srpski G. Pavle
Beseda održana 21. februara 1995. godine u patrijaršijskoj kapeli Sv. Simeona Mirotočivog u Beogradu
