U Srbiji se godišnje proizvode oko 2500 tona lešnika. Prema mišljenju stručnjaka, to je samo 10 odsto od godišnjih potreba naše zemlje. Najveći potrošač lešnika je konditorska industrija.
Prednosti gajenja lešnika su to što ima višestruku upotrebnu vrednost, postoji velika tražnja na tržištu jer ga nema dovoljno,jedno stablo može da rađa od 60 do 80 godina i veoma se jednostavno gaji. Jedina mana je što se na pun rod čeka nekoliko godina.
“Troškovi podizanja zasada lešnika nisu visoki u poređenju s ostalim voćnim vrstama. Na primer, za podizanje jednog hektara lešnika troškovi su 5-6 puta manji nego troškovi podizanja hektara jabuke ili kruške. Za podizanje hektara zasada lešnika potrebno je 1.500 do 2.000 evra, dok se viskointenzivni zasadi trešanja i krušaka ne mogu podići bez šest do deset hiljada evra. Cena sadnice je oko dva-tri evra, a po hektaru ide oko 500 sadnica, plus troškovi sadnje. Znači, ko ima sopstvenu zemlju za daleko manje novca može da podigne ovo voće, ali na rod i zaradu mora da sačeka”, objašnjava Miloš Pavlović, poljoprivedni inženjer iz Šapca, koji pod lešnikom trenutno ima četiri hektara i vodi Centar za rasadničarstvo.
Voćnjak pod lešnikom iz 1982. godine koji i dalje daje pun prinos, Pavlovići su proširili na još dva hektara, pre svega jer je reč o sigurnom plasmanu na tržište. Osim toga, period prodaje može da se bira, jer je reč o voću koje ne zahteva posebne uslove čuvanja i skladištenja, poput hladnjača i slično, već se može držati u magacinima duži vremenski period dok se ne postignu povoljni tržišni uslovi.Sa druge strane u lešnik su relativno skromna ulaganja u odnosu na druge voćne vrste i ne zahteva mnogo rada. Rod se može očekivati u četvrtoj godini, ali od šeste i sedme lešnik daje pun rod.
“Što se tiče rada, to se oko 2.500 evra po hektaru, pa je rentabilnost gajenja leske zadovoljavajuća. Prosečan prinos leske je oko 2-3 tone po hektaru, a vrednost godišnje proizvodnje, odnosno održavanja zasada nije velika. Randman je u proseku oko 45 odsto, što znači da se od dve-tri tone dobije tona ili tona i po čistog lešnika koji se prodaje po tržišnoj ceni u proseku od pet, šest ili sedam evra”, objašnjava Pavlović.
Još jedna od prednosti je što lešnik uspeva i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu, na primer u brdskim uslovima, većim nadmorskim visinama, težim zemljištima.
Za podizanje zasada na površini od jednog hektara potrebno je 500 sadnica, čija cena se kreće od 2-3 evra, pa je ulaganje za nabavku sadnog materijala i sadnju između 1.500 do 2.000 evra.
Prskanje i đubrenje u godinama pre punog roda je oko 500 evra godišnje, a u godinama punog roda oko 2000 evra zbog troškova prskanja, rpehrane i ubiranja plodova.
U šestoj godini, kada dostiže pun rod, sa hektara se prikupi 2-3 tone, odnosno oko 1,5 tona čistog ploda bez ljuske.
Prodajna cena kreće se između pet i sedam evra. U proseku od 1,5 tona po hektaru može da se zaradi oko devet hiljada evra. Kada se oduzme početno ulaganje od 1.500 evra, zatim 4.500 evra uloženih u svakoj godini do punog roda (pet godina po 500 evra + 2.000 u šestoj godini), zarada je tri hiljade evra, dok se svake naredne godine zaradi u proseku oko 7.000 evra.
izvor: blic
