Branko Miljković – Uzalud je budim
Budim je
zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama . .
Zbog neba
razapetog između prstiju . .
Budim je zbog reči koje peku grlo . .
Volim je ušima . .
Treba ići do kraja sveta
i naći rosu na travi . .
Budim je zbog dalekih stvari
koje liče na ove ovde . .
Zbog ljudi
koji bez čela i imena prolaze ulicom . .
Zbog anonimnih reči,
trgova . .
Budim je zbog manufakturnih pejzaža,
javnih parkova . .
Budim je zbog ove naše planete
koja će možda biti mina
u raskrvavljenom nebu . .
Zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih između dve bitke . .
Kada nebo više nije bilo veliki kavez za ptice
nego aerodrom . .
Moja ljubav, puna drugih
je deo zore koju budim . .
Budim je zbog zore
zbog ljubavi,
zbog sebe,
zbog drugih . .
Budim je,
mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu . .
Sigurno je rekla:
– neka me traži
i vidi da me
nema . .
Ta žena sa rukama deteta
koju volim . .
To dete koje je zaspalo
ne obrisavši suze koje budim . .
Uzalud . . Uzalud . . Uzalud . .
Uzalud je budim . .
Jer će se probuditi drukčija i nova . .
Uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu . .
Uzalud je budim . .
Ti znaš, voda protiče,
ali ne kaže ništa . .
Uzalud je budim . .
Treba obećati izgubljenom imenu
nečije lice u pesku . .
Ako nije tako,
odsecite mi ruke
i pretvorite me
u kamen . . .
Poslušajte ovu prelepu pesmu u interpretaciji Radeta Šerbedžije
