Poznavaoci ove vrste građevinarstva kažu da u klimi kakva vlada u Srbiji i uz redovno održavanje ovakvi objekti imaju neograničen rok trajanja!
Ove godine u Vojvodini se grade kuće od slame – jedna u Žablju i jedna u Senti. Pre toga su se za ovakav vid komfora opredeljivali vlasnici u Irigu, Šapcu, Bačkom Petrovcu, Belom Blatu… piše RTS.
Stanko Kukolj iz Žablja, koji je svoju kuću od slame započeo pre četiri meseca, nada se da će se do zime useliti. Razlog zbog kog se, između ostalog, opredelio za baš ovakav način gradnje je što su, kako kaže, ovakvi građevinski radovi jeftiniji za trideset odsto od klasičnih.
Kuća od balirane slame: Mladi par iz Šapca sagradio je neobičnu oazu od 120 kvadrata kao svoj dom
“Kuća je energetski efikasnija za trećinu od kuća napravljenih od cigle ili blokova. Ipak ću prave uštede osetiti na duži period, posebno kada je reč o grejanju, jer je slama odličan izolator. Kuća od slame je zimi toplija, a leti hladnija pa joj, na primer, ne treba klima-uređaj i to je jedna od ušteda.”
Slama za gradnju mora da bude suva i najbolje je da se pripremi jednu sezonu pre početka radova.
Postoji više načina slaganja slame, a Kukolj je izabrao da popunjava praznine između “kostura” koji je sastavljen od jakih greda. Objekat se nalazi na betonskom temelju, a unapred mora da se pripreme vodovodna i kanalizaciona mreža, kao i plan za strujne kablove:
– Zidovi se premazuju blatom i plevom, a potom se kreči. Najveći problem za ovakve kuće su glodari i insekti, ali i to se rešava postavljanjem specijalne mreže koja sprečava štetočine da buše blato i slamu. Insekti se “odbijaju” redovnim krečenjem, objašnjava Kukolj za RTS.
Oni koji se odluče na ovakav vid gradnje ne treba da strahuju od većeg rizika od požara, jer je zemlja koja se nanosi na zidove ujedno i najbolja zaštita.
Kukolj gradi kuću od 120 kvadratnih metara i za to mu je bilo potrebno 350 bala slame.
Ako je to moguće, ovakve eko-kuće se grade u društvu, mobi, sa prijateljima i u tom projektu ne učestvuje banka.
Jedan par iz Sente odlučio je da proda stan i kupi vinograd sa placem na kome grade svoju kuću od slame. Stan od 15.000 evra prodali su i kupili plac za 2.500 evra. U gradnji im pomažu prijatelji, uspeli su već da naprave krov i počinju da slamare zidove. Da bi sagradili eko-kuću ne treba da zovete majstore. Dovoljno je da samo jedna osoba zna šta treba da se radi i da uz nju ostali, porodica i prijatelji brzo uče.
– Svi koje sam obučio su brzo savladali ovakav sistem gradnje jer sa prirodnim materijalima se brzo gradi, a rezultat je kuća koja diše. Ne treba otvarati prozor pošto vazduh struji kroz zid, a to se u kući od modernih materijala nikada ne može ostvariti. Zimi je kuća topla, a leti je sveža. Nema grejnih sistema kao što su radijatori, ali nas greje peć na biomasu koja se loži otpadom koji se nalazi u okućnici i tako nema troškova za grejanje. Sakupljamo kišnicu i grejemo je – objašnjava za “Blic” građevinski inženjer Lehel Horvat iz Subotice.
– Zid od slame i blata treba tako zamisliti da zamenjuje 26 cm stiropora i 25 cm zida sa malterom. Imati kuću od dobro izolovanog materijala znači da možete uštedeti letovanje za celu porodicu – tvrdi Horvat.
Cena eko-kuće zavisi od hrabrosti domaćina, a hrabrost se odnosi na to koliko je vlasnik spreman da ga posluša, jer on radi temelje od bagremog drveta, ali mnogi žele da temelj ipak bude od betona zbog čega će kuća biti skuplja ili ne žele stari crep i grede što povećava troškove za kupovinu novih.
– Ako me neko sluša, nauči sve i spreman je da radi, cena njegove kuće biće 40 odsto od cene bilo koje druge kuće od modernih materijala. Po kvadratu izađe 50 do 80 odsto cene kvadrata moderne kuće. Sve zavisi koliko ste hrabri. Ovakve kuće imaju beskonačni rok trajanja – priča Horvat.
Kuće od prirodnih materijala kao što su zemlja, slama ili valjci drže relativnu vlažnost u prostoru između 55 i 58 relativne vlažnosti, a za imuni sistem čoveka najbolja je vlažnost od 55 do 60.
– Postavljaju se redovne instalacije za struju i vodu, ali mnogo lakše. U principu je kuća moderna, ne treba zamišljati štalu, nikako, već je sve savremeno i ima čak i veš-mašinu, ali ona ne greje vodu već dobija vodu zagrejanu od sunca ili peći. Imamo i štednjak na špiritus i domaćica ne mora svaki dan da loži – kaže Lehel Horvat.
Za kuću je potrebno
* bale slame
* žuta zemlja-glina
* pesak
* bagremovo drvo
* voda
* gašeni kreč
* prozori su od stakla i Horvat savetuje da budu troslojni
* korišćeni crep, cigle i grede
* samo prirodni materijali i dobra volja i kuća je gotova
Izvor: RTS, Blic, YouTube – Marko Mitrović