Francuski istoričar Ernest Deni, napisao je naučnu studiju o Srbima. Ističući njihove specifične karakteristike mane i vrline, on između ostalog piše:
“Srbi imaju i svoje mane, koje su istovremeno proizvod i njihovog temperamenta i njihovog vaspitanja. Njihova volja, posebno u dobru, nije postojana, njihovo nepoverenje se brzo budi i događa se da oni donose odluke bez mnogo razmišljanja i namah se odmah pokaju. Njih mogu lako da zanesu zvučne reči i prividne optužbe, pri čemu zaboravljaju učinjene zasluge, više su sposobni za hedonizam nego za razmišljanja, i pošto su puni izvora elana, oni lako veruju, poput Francuza, da će se njihove greške lako ispraviti.
Njihove međusobne svađe i njihova nestalnost pružale su argumente protiv njih njihovim susedima Nemcima i Mađarima, kojima je stalo do toga da mane Srba uvećaju.
Njihovi neprijatelji ne zapažaju ili neće da zapaze više kvalitete srpskog čoveka, njegovu savitljivost prekaljenu dugim ispaštanjima i podnošenju muka, finoću i oštrinu njegove intelegencije a nadasve postojanost njegovog idealizma i solidnost njegove vere, koje se održavaju kroz vekove uprkos povremenih oscilacija.
Vetrovi brčkaju površinu reke, ali joj tok ne menjaju. Srbi imaju čudnu, dostojnu divljenja, vrlinu, oni veruju u snagu razloga i prava: prema rečima apostola oni se nadaju protivno svim nadama. Nada Srbe ne napušta ni onda kada svi ostali misle da nema mesta nikakvim nadama.”
Ernest Deni (Ernest Denis, 1849–1921)
Lazo M. Kostić, Tom 5, „Srbi u očima stranaca” knjiga II, (ZIPS-SRS) Zemun, 2000, str. 347.
Preuzeto sa: Rasen