Sudeći prema onome što nas okružuje, vreme je da se promeni ležeran odnos države i odgovornih institucija prema stihijskom lingvocidu – smatra dr Olivera Krupež, profesor srpskog jezika i književnosti.
Ona navodi da je više od 80 odsto latiničkih natpisa i reklama u Beogradu i Srbiji, ali kao važnu činjenicu ističe da nije reč samo o pismu, nego i o jeziku. Natpisi na firmama i radnjama, reklame, uputstva, brošure, katalozi, prospekti, nalepnice, etikete, šoping molovi, čak i ambalaža prehrambenih proizvoda, ispisani su nakaradnim anglosrpskim jezikom.
Upravo zato je neophodno da državni organi odluče da se u praksi sprovodi član 8. Ustava o službenom srpskom jeziku i pismu ćirilici.
– Učenici sedmog razreda upoznaju Femu, opančarku koja se pogospodila i naumila da rasipanjem novca i oponašanjem otmenog sveta postane nobles – kaže prof. Krupež. – Iako neuka, znala je da poznavanje jezika predstavlja važnu odliku učenosti te je nemilice koristila nemački i francuski u svom priprostom ophođenju sa drugima. Takve, Femine verzije stranih jezika, u današnje vreme engleskog, srećemo svuda oko sebe. Ni po čemu se ne može zaključiti da ste ušli u odeljenje jedne škole u Beogradu ili u Srbiji ako pogledate šta deca imaju na sebi (Smile, Univezity, State of America, Bicucle, Take me).
Sagovornica “Novosti” ističe da u škole stižu dopisi na latinici, sa zaglavljima koja ne poštuju jezički standard.
Profesor dr Dobrivoje Stanojević sa Fakulteta političkih nauka, ističe kao značajno da se, u poslednje vreme poznate ličnosti (na primer, Nenad Jezdić, Branko Janković), vraćaju selu i pomažu očuvanju i izgradnji srpske slike i vlastite prepoznatljivosti koja je ugrožena ne samo u jeziku. Prateći srpske medije i neke kolumniste, smatra on, možete lako, kao Sterijina Fema, feminizirani, završiti u drvenom govoru.
– Potrebno je uvesti srpski jezik, stilistiku i leporečje na svim linijama školovanja, birati lektore za medije koji bi izvornim znanjem upućivali, nikako nadzirali i propisivali, na samosvojnu stvaralačku primenu znanja, pa i znanja stranih jezika – naglašava profesor Stanojević.
Odbornici Skupštine grada u petak su jednoglasno usvojili odluku da firme koje istaknu naziv na ćirilici dobiju popust od pet odsto, ako zakupljuju prostor od Grada. Preduzeća koja naziv stave na oba pisma, takođe, ostvaruju pravo na popust.
– Grad će izgledati mnogo lepše. Turistima će dati jednu lepu sliku našeg grada. A to je i način da podstaknemo naše ustanove da se zaštiti ćirilica. Ovo ne znači da pokušavamo da latinicu stavimo u drugi plan – obrazložio je pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.
– Decu treba gajiti majčinim mlekom, a ne uvoznom vodom u prahu. Vratiti se obrazovanju, izvornom selu. Voditi ljude samootkrivanju, a ne pretvaranju da jesmo ono što nismo. Kad govore na maternjem jeziku, ljudi su prirodniji i samosvojniji. Na tuđem jeziku, ako smo neutemeljeni, predstavljamo samo drugorazrednu umišljenu ludu.
Mladi su sjajni, uzori su loši
Profesorka Krupež smatra da imamo sjajnu omladinu, koja prihvata nakaradne uzore. Zato im treba ponuditi prave vrednosti. Tu su na potezu, ne samo škola, već porodica, društvo, mediji… – Nije problem u omladini, već u onome što im se nudi – ističe ona. – Škola je samo jedna u lancu. Na putu od kuće do škole oni vide sve te brojne natpise ispisane nakaradnim anglosrpskim jezikom. Posebna priča je šta se prikazuje na televizijama. Profesionalci koji rade u školama se trude da im ponude prave uzore, ali, u poređenju sa medijskom snagom, mi gubimo bitku.
– Učenici treba da znaju strane jezike, ali najpre svoj – poručuje prof. Krupež. – Da bi se ostvario jedan od osnovnih obrazovnih ciljeva – da učenik ovlada osnovnim zakonitostima srpskog književnog jezika, da stiče osnovna znanja o ulozi i značaju jezika u nacionalnoj kulturi i izgradnji nacionalnog identiteta, nije prihvatljivo da u svom okruženju nema nikakva jezička nacionalna obeležja.
Ona dodaje da naš jezik osiromašuje, kvari se i polako odumire znatnim delom i zbog toga što nadležne institucije ne brinu o tome da se u okviru škole obogaćuje rečnik i stiče svest o vrednosti i lepoti srpskog jezika.
Autor: Branka Borisavljević
Izvor: Novosti