Ivo Andrić, jedini naš nobelovac, nije poznat samo po svojim gnijalnim delima, već rado čitamo i njegovu meditativnu prozu.
U delima kao što su Ex Ponto, Znakovi pored puta, Razgovor sa Gojom, itd. Andrić je beležio kako svoje misli, tako i one interesantne, koje bi uhvatio od slučajnih prolaznika.
Jednom prilikom zapisao je ulično dovikivanje jednog jako ugojenog čoveka koje mnogo govori o karakteru našeg naroda.
“Takav ti je Srbin. Dok ima, on jede dok ne pukne, a kad nema, on trpi dok ne crkne!”
Zapisao je Andrić!