Ne odgovara svakom cveću ista klima, te je vrlo važno znati koje ceveće voli svetlo, a koje hlad.
Jedna od osnovnih odrednica sadnje balkonskog cveća je na kojoj se strani sveta nalazi balkon. Ako je on na jugu izaberite bilje koje voli sunčevu svetlost, a ako je okrenut prema istoku ili zapadu bilje koje voli senku.
Ako na vašem balkonu prevladava sunce izaberite sledeće biljke:
1. Petunija
Ako želite da vaše petunije budu bogate cvetovima jednom nedeljno prihranjujte ih tečnim đubrivom za petunije bogatim gvožđem. Cvetaju od ranog leta do početka jeseni, a redovno im treba kidati cvetove koji su se osušili što im povećava cvetanje.
2. Pelargonija
Dve su osnovne grupe, puzavice i žbunaste pelargonije. Puzavice imaju glatko lišće i, kao što im ime kaže, rastu u vidu puzavice. Žbunaste imaju baršunasto lišće i rastu u vidu grma do visine 90 centimetara. Ima ih raznim bojama, a cvetovi su jednoredni ili višeredni.
3. Pustinjska ruža
Ima debelu stabljiku, izdanke i mesnate listove pa je stoga i dobila ime Obesum što u prevodu znači debeli – ogroman. Cveta u prepoznatljivoj žarko ružičastoj boji koja je u sredini cveta svetlija. Biljku nije potrebno dohranjivati, a ukoliko odlučite da joj date neka to bude retko i to samo tokom letnih meseci.
4. Ivančica (margarita)
Višegodišnja je biljka, žbunastog oblika s malim cvetovima, ne većim od pet centimetara, belih latica koje omeđuju žutu sredinu, a rastu na vitkoj dugoj peteljci. Listovi su tamnozeleni na obe strane i nazubljeni, a gornji listovi su kraći i rastu uz peteljku cveta.
5. Verbena
Uglavnom je nalazimo u crvenoj, ružičastoj boji kao i u plavoj , ljubičastoj, žutoj i beloj boji sa zelenim tvrđim nareckanim listićima, koje mogu na dodir ruke ostaviti lagano peckanje. Postoje žbunasta i verbena puzavice. Naraste do 30 centimetara visine i sadi se na razmak od 20 do 25 centimetara.
Ako na vašem balkonu prevladava hlad izaberite sledeće biljke:
1. Fuksija
Uz pelargoniju i petuniju, fuksija je najčešća biljka na balkonima. Svakih 14 dana treba je dohranjivati zalivanjem rastvorom đubriva. Cvetići fuksije su vrlo nežni i osetljivi pa zato biljku u cvatu nije dobro okretati i pomerati.
2. Vodenika – Lepi Jova
Postoji mnogo hidrida, a svi imaju sukulentne stabljike i plosnate cvetove sa po pet latica koji mogu biti u velikom rasponu boja: bela, roze, narandžasta, razne nijanse crvene, ljubičaste, ali i prošarane. Tokom intenzivnog rasta (maj-septembar) svakih petnaest dana prihranite je tečnim đubrivom za cvetnice.
3. Lobelija
Lobelija je malena, jednogodišnja cvatuća biljka žbunastog ili visećeg rasta, sitnih cvetova i listova. Jednostavni ili ispunjeni cvetići dolaze u nijansama od indigoplave, purpurnoplave, ljubičaste do bele, često s belim ili žutim ‘okom’ u sredini cveta.
4. Bršljan
Cvetovi su bledozelene boje. Plod su tamnoplave bobice prečnika šest do osam centimetara. Bršljan može da doživi i do nekoliko stotina godina starosti. U prošlosti bršljan je bio simbol plodnosti i besmrtnosti. Razlog tome verovatno je činjenica to što je izuzetno otporan i ostaje zelen tokom cele godine.
5. Begonija
Razlikujemo lisnate begonije, koje se uzgajaju zbog lepog dekorativnog lišća, i cvetne begonije. Sve begonije imaju osetljive, vodenaste listove, metalnog sjaja. Begonije traže obilno zalivanje, pri čemu treba izbegavati prskanje lišća, a ni vlažan vazduh im ne prija.
STIL
