Stepa Stepanović u istoriji Srbije ostao je zapamćen kao jedan od najvećih vojskovođa svih vremena.
Rođen u velikoj porodici, odrastao je uz dve sestre i dva brata. Kako su običaji tog vremena nalagali, jedno od deteta iz kuće bilo je predviđeno za školovanje.
Kako priča unuk slavnog vojvode, kad aje došlo vreme da roditelji odluče ko će na školovanje, izvlačile su se slamke. Niko od braće nije želeo u Beograd, pa su dvojica starijih i veštijih, Jovan i Marko, udesila da slamku izvuče najmlađi Stepa.
Ubrzo su ga poslali kod nekog gazde na Autokomandu gde je pomagao za stan i hranu, istovremeno učeći školu. Kad je došlo vreme za Vojnu gimnaziju, Stepa se vratio kući.
Tada je je izjavio da će se pre obesiti, nego da nastavi sa školovanjem. Na to mu je otac mirno odgovorio da ide i da se obesi.
Kako je dalje ostalo da se pripoveda, Stepa se uputio iza kuće do obližnjeg drveta, popeo se na stolicu, uzeo omču i stavio oko vrata…
Majka Radojka je zakukala ali otac Ivan nije ni reč rekao. U sledećem trenutku Stepa se predomislio, skinuo omču sa vrata i bez reči otišao u Beograd. Vratio se posle završene škole, poljubio ocu i majci ruku i rekao im: “Hvala vam, vi ste odredili moj životni put” – priča Dragiša, praunuk Stepe Stepanovića.
Vojvoda Stepa Stepanović i kralj Aleksandar
Porodična kuća vojvode Stepe u kojoj se odigrao ovaj dramatični događaj, nalazila se samo nekoliko kilometara od današnje Slavije, u Kumodražu.
Ulicom Vojvode Stepe, do vrha Voždovca, pa onda putem kroz Kumodraž, pored Spomenika vojvodi Stepi i istoimene škole, do samog vrha brda, vodi put do imanja gde se slavni vojvoda, pobednik u bitkama na Ceru, Kolubari i Solunskom frontu (da nabrojimo samo najpoznatije) rodio i živeo najranije godine.
Iako je kuća pod zaštitom država, dugo je bila zapuštena, sve dok potomci nisu obnovili imanje i otovrili muzej na tom mestu.
