“Policijski glasnik” o hvatanju krijumčara: Urnebesno svedočenje o tome kako je krijumčar godinama izmicao policiji

„Policijski glasnik”, septembar 1897. godine
„Ovo je jedan od onih što rado veslaju čamcem i pošto u jednoj varoši izvrši krađu, odmah se transportira u drugu, da tamo uživa i troši svoj plen.Kosta je rodom iz Pančeva, star 32 godine, pravilno razvijen, a pored toga obdaren srećnom spoljašnošću. Lika je crnomanjastog a oči ima plave. Nos poduži i kukast, od onih noseva, što neki vele “ima grčki nos”. Govori pored srpskog još i nemačkim i mađarskim jezikom. I pored svih tih osobina, koje bi trebale da krase čoveka, opet je ova individua – lopov.
Još dok je bio mlad, a u godini 1889-oj, počinio je po Beogradu grdne krađe, i to sve na opasan način. Kad je izvršio kakvu poaru, odmah je odlazio „preko”, a kad je opet tamo to isto učinio, dolazio je odmah u Beograd.
Poslednju opasnu krađu izvršio je u Pančevu. Tamo je obio dućan jednom zlataru i poarao ga, a potom prebegao u Beograd.Vlast je za njim tragala, i posle ozbiljnog traganja, pođe joj za rukom te ga u Beogradu uhvati. Kako je bio izvršio veliki broj krađa ovde, a kako se i ona, koju je u Pančevu izvršio, prenela kod naših sudova, to se on nalazio u sticaju, za šta bude osuđen na 20 godina robije u okovu.
Na izdržavanju kazne nalazio se u Topčideru, ali se umeo tako vešto pretvarati, dok je postao slobodnjak. I koristeći se tim blagodjejanjem, uluči zgodnu priliku pre dva meseca, kada je bio u Topčideru na radu, te pobegne. Vlast je odmah raspisala za njim poteru, ali se on vrlo vešto krio; i koje po Jagodini, Ćupriji i Stalaću proveo je punih dva meseca dana. 23. avgusta, ne mogav odoleti svom srcu za Beogradom, reši se i dođe u nj.
Izdržao je na robiji punih sedam godina, a sada se jamačno odlučio, da u Beogradu smrsi kome konce, pa pošto se snabde s troškom, pobegne dalje, jer mu se nikako nije htelo, da opet ide u kazamat. Kombinujući planove svoje, zadesi ga grdna nesreća, te opet ode u zatvor.
Milivoje Radovanović, žandarm u kvartu savamalskom, natrefi ga i odmah uhvati. Po naredbi kvarta sprovede ga upravi kaznenog zavoda. Kad je tako vešto pobegao prvi put, na njega treba obratiti pažnju, kao na opasnog lopova, a lik mu treba da upamti svaki građanin, na slučaj da opet pobegne, te da ga se pričuva i vlasti pokaže.
U hvatanju ovoga lopova, rečeni Milivoje Radovanović žandarm ima osobitu zaslugu. Mi mu sa svoje strane čestitamo na pažnji, a nadležni bi učinili dobro delo, kad bi ga predložili za odlikovanje, jer je zaslužio s ponosom u svojoj službi svaku pohvalu i odličije.”
Fejsbuk: Kuriozitet