Ako je Gojkovica uzidana u temelje Skadra, da bi se održao, jedna druga prelepa Srpkinja ubačena je u temelje Kosova da se nikad ne održi. Bar tako legenda kaže. Po legendi, Kosovo je proklela, pre mnogo godina, jedna lepa Srpkinja, koju roditelji živu zakopaše u zemlju, zato što nije htela da se uda za sina nekog vlastelina, već za junaka kome se na vernost zaklela… Evo priče koja se pripovedala od davnina, a vi prosudite da li se u njoj nazire trunka današnje sudbine ove srpske pokrajine.
Bila jedna lepa devojka, toliko lepa da joj ni ptica u gori nije bila ravna. Od njene ljepote gora se razvijala i cvetovi cvetali, i vele da je mnogo izvora gorskih poteklo da bi ona na njima pila vodu. Tolika lepota se proču u svim zemljama okolnim i dalje, u zemlje prkeomorske. Mnogo prosci su dolazili, ona ne htede nijednog pogledati.
Ovako je legednu o Srpkinji djevojci, našem poznatom etno-muzičaru Svetlani Stević, kazivala Vuka Šeherović.
Legenda dalje kaže da su, ipak, otac i braća, devojku obećali sinu jednog cara, ali ona živa nije htela da pristane. Jednog jutra, u sunčevu uzgrijevanju, devojka reče: „Zatekoh junaka što mnoge ropstva izbavi i konja koji poji na izvoru, ja mu se na vernost zakleh i ne mogu zakletvu pogaziti!“
To još više razjari oca i braću, pa je vezaše za konja i dovedoše u široko polje Kosovo, i do grla u živu zemlju zakopaše, i samu ostaviše. Svakog jutra su dolazili da vide da li se predomislila i dobijali isti odgovor: „Nikad i nikad ne mogu izdati reč svoju i odluku svoju,“
Nad glavom joj graktaše gavranovi i potom se u njenom mladom telu crvi nastaniše i počeše je jesti. I devojka prokle Kosovo. „Svaki narod koji tu bude živeo, neka ga izjedaju njegovi crvi iznutra, kao mene, i neka se sam od sebe raspada. I neka se o Kosovo večno carstva glože, sve dotle dok se narod ne preobrazi i razume odluku moju i reč moju…“
Sedmica
