Bio jedan čovek koji je bio poznat po svojoj smirenosti i ljubavi prema svemu na svetu. Svaki posao, kojeg bi se latio, uspevao mu je odlično. Svi su ga poštovali i često dolazili kod njega po savet. Jednom je kod njega došao komšija koji mu je zavideo na svemu i bio nadmen i gord.
Imam sve u životu! – rekao je komšija poštovanom čoveku. – Živim u potpunom blagostanju. Ali, tebe više poštuju u gradu nego mene. Po tvom mišljenju, na koga ti ja ličim? Mudri čovek osmehnuo se i rekao: – Ličiš mi na Boga.
Ljubomorni komšija zadovoljno se nasmešio. Ali je poželio da neku gadost uradi prijatelju, zato je uzviknuo:
– Ti meni izgledaš kao đubre! Ne razumem zašto te ceo grad uvažava!
Mudri čovek ništa nije odgovorio, samo se malo osmehnuo. To je komšiju još više naljutilo, pa je pitao:
– Zašto se nisi uvredio na moje reči, jer ti si mene nazvao Bogom, a ja tebe đubretom?
– A zašto bih se uvredio? – odgovorio je mudri čovek. – Ko je u sebi spoznao Boga, on Ga vidi i u drugima. A taj ko je pun nečistoće, vidi svakog drugog kao gomilu đubreta.
Pouka: Čovek u drugome vidi ono što se nalazi u njemu samom.
Bebamur
