Palindormi su izrazi (reči ili rečenice) koji se isto čitaju unapred i unazad, a pritom imaju isto značenje. Najčešće ih nalazimo u enigmatskim časopisima gde se nazivaju i “obrtaljke”.
Mnogi naši pisci, pesnici i komediografi voleli su da se poigravaju rečima. Palindrome su kod nas pisali brojni književnici i enigmate: Marko Marulić, Hristifor Žefarović, Zaharije Orfelin, A. Andrić, Jovan Pačić, Jovan Subotić, N. Borojević, Petar Petrović Njegoš, Simo Matavulj, Borislav Pekić, Milorad Pavić, Raša Popov, Ivan Klajn, Moša Odalović, Vida Ognjenović, Milica Piletić, Dalibor Drekić…
Neke od najzanimljivijih palindromnih reči su:
POTOP, NADžIDžAN, ANA, BOB, DOVOD, KAPAK, KAJAK, KUK, KULUK, MELEM, NEVEN, OKO, POP, POKOP, RADAR, RATAR, TERET, TOPOT, REPER, NEČEREČEN, NAGEGAN, IĆI…
Rečenice koje se cele jednako čitaju i od napred i od nazad:
Ana voli Milovana.
A mene ni dogodine nema.
A tu, pod moranje, makar i polagano, ona galopira kamenjarom do puta.
Ana nabra par banana.
Zovi autobus u subotu, a i voz!
I jogurt ujutru goji!
I čukununuk uči.
Maja sa Nedom ode na sajam.
Na sebe je besan.
Ne seju, Savo, ovas ujesen!
Ovo je muka, kume Jovo!
Oni vole belo vino.
Perica reže raci rep.
Sir ima miris.
U Rimu idu ljudi u miru.
Udovica baci vodu.
Palindromima se kod nas najviše bavio enigmata Đuro Knežević (Novi Kozarci, 1948 – Srpska Crnja, 1998), jedan od najboljih sastavljača anagrama u bivšoj Jugoslaviji. Kneževiću se pripisuje jedan od najdužih srpskih palindroma „ekstrapopartske“, a autor je i dva novinska članka o palindromima.
Najduža do sada pronađena palindromna reč sa određenom smislom je pridev od sedamnaest slovnih znakova: „intertroportretni“ – koji se nalazi između tri portreta. Slede: „eksmalajalamske“ – koje su pripadale Malajalamu, koje su proizišle iz Malajalama;
„govorobrborovog“ – brbor (= brbot) koji se čuje pri govoru kada u ustima ima vode; „govorovrvorovog“ – govor koji podseća na ptičiji žamor…
COOL ste nasli