Mira Alečković (Novi Sad, 2. februar 1924 — Beograd, 27. februar 2008) je bila srpska književnica i pesnikinja. Slavna poput Desanke Maksimović, kojoj je bila jedna od najboljih učenica i njena vrlo bliska prijateljica, do kraja Desankinog života.
Diplomirala je na Katedri za opštu književnost i slavistiku u Beogradu, a potom završila i višu Fušeovu školu pri Sorboni. Bila je poliglota i govorila je čak deset stranih jezika: francuski, nemački, engleski, ruski, italijanski, poljski, češki, makedonski, slovenački i slovački.
Napisala je oko 30 knjiga za decu, i oko 20 knjiga za odrasle — poezije i proze. Njena poezija je duboka, misaona i upečatljiva, u kojoj se bavila pitanjima smisla, života i smrti, kao i uvek neizbežne ljubavi. Knjige poezije za odrasle sadrže lirske pesme koje su neopravdano zaboravljen i zapostavljen deo njenog bogatog stvaralaštva.
Ovoga puta za vas izdvajamo pesmu “Haljina” u kojoj se, već na prvo čitanje, svaka dama tajno pronalazi.
Niko na njoj ne vidi tvoje ruke
kada prolazim ulicom.
Niko na njoj ne vidi tvoje prste
kad je vratim kući.
Maleno dugme je opet ušiveno,
i zakopčani svi snovi visoko do vrata.
Ja ovu haljinu nežno skidam,
ja ovu haljinu pažljivo oblačim:
Ona za mene moć mađije ima.
Volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.
Opanak
