Ekipa RTS-a bila je gost Mihajlu Milovanoviću iz Mihajlovca kod Smedereva, učeniku četvrte godine srednje škole i to jednim pomalo neobičnim povodom.
Za razliku od većine današnje omladine koja sve više teži urbanijem stilu života i koja jedva čeka da oseti čari i prednosti grada tokom studija, Mihajlo za sebe planira nešto sasvim drugo.
U protekle tri godine adaptirao je staru porodičnu kuću i, kako kaže, neće otići iz sela iako planira da upiše Pravni fakultet.
Stara kuća, na samom rubu sela, datira iz prošlog veka i bila je gotovo urušena, ali Mihajlo je spasio od zuba vremena.
“Ona je moj kutak generalno, ja u njoj provodim proleće, leto, jesen i jedan dobar deo zime, uživam u njoj”, kaže Mihailo. “Zbog toga sam se trudio, ali bih voleo da i drugi ljudi vide ovo, pogotovo neki koji nisu odavde.”
Kuća ima tri sobe koje su prepune autentičnih predmeta korišćenih u vremenu za nama. Od ćilima, srdžada, bokala za vodu, sinije, hoklice do ramova sa slikama njegovih predaka. Kuća sada miriše na bosiljak dok ne sazru dunje.
“To je naša teorija, naša seljačka teorija, da jedna generacija stvara i muči se, druga čuva, a treća uništi i onda sve tako Jovo nanovo sve ponovo ide”, podseća. Valjda sam ja ta treća generacija, koja, tačnije prva posle treće koja će nešto da obnovi, nešto da sačuva”, kaže Mihailo.
Ispred kuće, pod krošnjom stare kruške, odmara sa društvom, tu u blizini je i mala bašta, a nedavno su mu stigla i drav za ogrev. Iako planira da upiše Pravni fakultet, svoju staru kuću neće zanemariti.
“Ja iz sela neću, jer selo volim, jer je selo deo mene i ja sam deo sela.”
Ekipu je dočekao i ispratio u narodnoj nošnji koja mu je ostala od pradede čije ime nosi. Sve što je uradio na obnovi kuće, uradio je da bi sačuvao tradiciju i istoriju svoje porodice i kaže da je svaki predmet u kući i oko kuće za njega podsetnik na njegove pretke.
Preuzeto sa RTS
