Miloš Jovanović iz Troštica kod Novog Pazara, bivši borac sa Košara, a danas bez uslova za život. Od doživljenog stresa na Kosovu, teško se razboleo, često je i gladan. Za humanitarca Hida Muratovića jedan od najtežih slučajeva.
Pre nekoliko dana u njihovu Trošticu stigle su građevinske mašine, majstori, i najzad su udareni temelji njihove nove kuće…
– Ovo nam je, kako smo se rodili, najsrećniji dan u životu. I verovali smo i nismo, sada znamo – imaćemo i mi svoju kuću, nećemo još jedni zimu dočekati u udžerici kroz koju zimi duva severac, leti prokišnjava, a kroz sobe špartaju pacovi i zmije, i koja nije naša – jsrećni su i presrećni Miloš i Marina sa Golije.
U zaseoku Troštice, udaljenom dva kilometra od Belih Voda i magistralnog puta Novi Pazar – Sjenica, u iznajmljenom i dotrajalom kućerku, sklepanom od letava i blata, u bespuću i bedi, živi porodica Miloša Jovanovića (38), vojnika i hrabrog borca na Košarama, sada teškog bolesnika i nevoljnika, koga su svi zaboravili.
Uz Miloša su njegova majka Rosa (62), teško obolela od karcinoma dojke. Sestra Marina (35), jedina zdrava, teškom mukom u nemaštini brine o bolesnom bratu i još bolesnijoj majci. Od imovine poseduju samo kravu i nekoliko kokošaka. Ako se izuzme Rosina socijala od 13.000 dinara, drugih primanja nemaju.
Borio se Miloš hrabro na Kosovu, na albanskoj granici; svakodnevno je bio pod NATO bombama i udarima terorista iz Albanije koji su kidisali na Srbiju, izdržao je u rovu sve do naredbe o povlačenju i živ se vratio kući, ali i odmah potom teško se razboleo.
– Svega je tamo bilo, od preživljenog stresa sve se u meni poremetilo, bio sam izgubljen i jedva sam stajao na nogama, a potom sam, od psihičkih, hormonalnih i metaboličkih poremećaja počeo naglo da se gojim. Nisam imao uslova da se adekvatno lečim, do nekih lekova i danas teško dolazim – kaže Miloš.
Naglašava da je, dok se na Kosovu borio za Srbiju, imao 80, a sada je težak čak 160 kilograma.
– Teško dišem i ni trenutak ne smem da se odvojim od pumpice koja mi olakšava disanje… Loše se i hranimo, jer nemamo mogućnosti da nabavimo meni potrebnu specijalnu hranu. U obližnjoj prodavnici hleb uzimamo “na recku”, dugujemo za tri meseca i struja nam je isključivana jer nismo mogli da je platimo – žali se Miloš.
Sav teret borbe za preživljavanje porodice Jovanović na svojim leđima nosi Miloševa sestra Marina, koja se zbog brige o bolesnom bratu i majci još nije udala.
– U kući nemamo vodu, ni kupatilo. Sve perem u metalnom koritu rukama i vodu donosim sa udaljenog bunara, kupamo se u podrumu. Kroz oronulu kuću često nam šetaju pacovi, desi se da nekada upadne i zmija… Miloš ne sme i ne može ništa da radi, majka je težak invalid, nemoćna sam da bilo šta promenim – pričala je ovako Marina za Novosti pre godinu dana.
Ogrejalo je sunce Miloša Jovanovića (38), srpskog junaka sa Košara i njegovu porodicu, majku Rosu (60), i sestru Marinu, konačno će dobiti svoj dom!
– Krenuo sam, postavili smo temelje, izidali zidove, za koji dan dižemo ploču, do kraja nedelje nadamo se da ćemo postaviti i krov… Pomoći će bog i dobri ljudi, kao što su do sada nebrojeno puta pomogli. Nisam mogao da gledam muku Jovanovića, kada se priča pojavila u novinama javili su se dobri ljudi sa svih strana, iz Novog Pazara, iz dijaspore, iz čitave Srbije, a Jovanovići su zaslužili da im pomognemo – kaže Hido Muratović, veliki dobrotvor velikog srca.
Uz pomoć ratnih drugova, Miloš koji boluje od metaboličkih, hormonalnih, psihičkih poremećaja, letos je neko vreme proveo na lečenju na VMA u Beogradu, iz Beograda se vratio donekle oporavljen, sada se raduje novom domu.
– Naš san je kućica, da možemo mirno da zaspimo, da imamo kupatilo, da samo malo proživimo kao ljudi. Nas život nije milovao, imali smo teško detinjstvo, težak život, valjda smo i mi malo radosti zaslužili. Hvala svim dobrim ljudima, Hidu posebno – kažu Miloš i Marina.
Mnogo je ljudi već pomoglo da krene izgradnja kuće za Jovanoviće. Hido Muratović pominje firmu „Dado gradnja“ iz Novog Pazara, čije su mašine iskopale temelje i poravnale plac, grad Novi Pazar dao je mašinu da poravna put do kuće Jovanovića, pomoglo je i preduzeće „Pionir“, Murat Muratović i Boško Radovanović…
Ovim putem apelujemo na sve ljude dobre volje da se jave i pomognu. Potreban je i novac i materijal za završetak grubih građevinskih radova, a zatim i za unutrašnje opremanje. Potrebni su podovi, crep, elektro materijal, sanintarije, fasada, izolacija, potreban je nameštaj, šporet na drva, bela tehnika… Svi koji žele i mogu da pomognu, mogu se javiti na telefon 065 – 474 5433 a broj žiro računa je: 205 – 9011007013986 – 02 otvoren kod Komercijalne banke u Novom Pazaru.
Preuzeto sa: Iskra, Novosti
