Praunuka Stepe Stepanovića, Ivana Lučić navodi da je njen pradeda, koji je sa svojim vojnicima potukao austrougarsku vojsku na Ceru, bio skroman čovek, koji se nikada nije odvajao od svoje vojske i čiji je jedini zahtev, po penzionisanju, bio da dobije samo jedan skroman dar…
Stepa Stepanović je zbog zasluga za prvu savezničku pobedu u Velikom ratu – Cersku bitku, postao tek drugi čovek koji je u Srbiji dobio čin vojvode. Zaslužan je i za brz proboj solunskog fronta i izbacivanje Bugarske iz rata.
Iz njegovog posleratnog života, ostala je zabeležena i ova priča njegove praunuke…
– Pradeda je bio skroman, narodski čovek. Znate onu njegovu čuvenu izreku – ‘iz naroda sam potekao, sa narodom sam stalno” – rekla je Tanjugu Lučić (70), lekar u penziji iz Beograda.
Ona je, uoči svečanosti obeležavanja 100 godina od Cerske bitke u Tekerišu 2014, istakla da se Stepanović nije odvajao od svoje vojske, u nekim specijalnim šatorima, već da je uvek bio uz narod.
– Kada je otišao u penziju najviše je voleo da ode u Čačak, gde je u miru i tišini radio u svojoj baštici i šetao. Voleo je Moravu i bedem na reci i to se kroz naše generacije prenosilo – istakla je Lučić.
Vojvoda Stepa Stepanović je u dugo zasluženu penziju otišao dve godine posle veličanstvenog proboja Solunskog fronta i kraja Prvog svetskog rata.
Osim porodične kuće u Kumodražu, gde su mu braća živela i bavila se zemljoradnjom, vojvoda nije posedovao nikakvu drugu imovinu. Odbivši mnoge poklone i privilegije, po penzionisanju je živeo u kući svog tasta Veselina Milanovića u Čačku.
Savremenici su zabeležili da Stepa Stepanović nije trpeo bilo kakve povlastice. Živeo je i radio pod parolom “otadžbini se daje sve, a od nje se ne uzima ništa”. Onda možda ni ne čudi priča koju je pre nekoliko godina ispričala za “Blic” Ivana Lučić, doktorka u penziji iz Beograda i praunuka vojvode Stepanovića.
Kada je konačno došlo vreme da ode u dugo zasluženu penziju, Stepa Stepanović je tražio da mu država pokloni samo jedno – njegovu ostarelu kobilu Vilu.
Bio je to konj na kojem je vojvoda učestvovao u mnogim bitkama i vojnim pohodima i još za vreme Stepinog službovanja je bila stara, oronula i predviđena za odstrel. Stepa Stepanović to nikako nije hteo da dozvoli!
Kako bi spasao kobilu tražio je da ona bude njegov poklon povodom odlaska u penziju i, uz mnogo čuđenja i prevrtanja očiju od strane mlađih kolega, vojvoda je na kraju isterao svoje!
Vila je još dugo godina živela kraj Stepe na njegovom imanju u Čačku. Na kraju, iako potpuno slepa, kobila je nadživela vojvodu.
Kada je Stepa Stepanović preminuo 27. aprila 1929. godine upravo ona je vukla kola sa kovčegom u kome je bilo telo Stepe Stepanovića do groba i tako ga ispratila u pogrebnoj povorci na večni počinak.
Izvor: Blic
