Slavni konj Vojvode Momčila jedini je konj sa krilima u srpskoj mitologiji i epici.
Legenda kaže da je Jabučila oždrebila jedna Momčilova kobila koju je oplodio krilati konj na Durmitorskom jezeru. Oko jezera su pasle mnoge kobile, koje je krilati konj „opasivao“ i svaku bi kopitom udario u stomak kako se ne bi oždrebila. Međutim, vojvoda Momčilo se sa svojim slugama jedne noći sakrio u žbunje, pa kada je čudesni konj opasao najbolju kobilu, vojvoda i sluge napraviše buku, konj se uplaši i pobeže u jezero. Posle godinu dana kobila je oždrebila i rodila krilatog konja – Jabučila, koga su proslavile mnoge bitke u kojima je učestvovao sa svojim gospodarem.
Vojvoda Momčilo (rođen oko 1300 god. – 7. juli 1345. god.) je živeo u doba Stevana Dečanskog i njegovog sina Cara Dušana. Ubijen je tokom sukoba (bitka kod Periteriona, teritorija današnje Grčke) sa trupom Turaka i Vizantinaca, savladan je posle herojskog otpora. Međutim, narodna epska pesma govori da je stradao upravo usled nemoći konja Jabučila da spasi svog gospodara od njegove zle žene Vidosave.
U pesmi Ženidba kralja Vukašina, Momčila je izdala žena Vidosava. Neverna ljuba sklopila je dogovor sa kraljem Vukašinom Mrnjavčevićem da pobegne za njega, a pre toga da mu pomogne da ubije vojvodu Momčila. Nagovorila je muža da joj oda tajnu o Jabučilu, svom krilatom konju koji samo u zoru pušta krila. Tako je sledeće noći, spalila krila konju, time ga onesposobivši.
Kralj Vukašin je ovo iskoristio i napao vojvodu Momčila i njegovu braću na Durmitorskom jezeru, daleko od grada i gradske odbrane. Neuspevši da se odbrani od napada, Momčilo je hteo da ga Jabučilo na krilima ponese prema Pirlitoru. Međutim konju si bila spaljena krila, te se vojvoda sam nekako probi kroz neprijateljsku vojsku, ali nije uspeo da se popne na bedeme, jer je platno preko koga se penjao Vidosava presekla.
Tek što je Vukašin ranio Momčila, ovaj mu preporuči da oženi njegovu sestu Jevrosimu umesto neverne Vidosave, jer bi takva i drugoga izdala. Shvativši kakvog je junaka ubio, Vukašin kažnjava Vidosavu, a ženi Jevrosimu koja mu je kasnije rodila sinove Marka Kraljevića i Andrijaša, junake kao što je vojvoda Momčilo.
Ovde se po legendi, priča o vojvodi Momčilu završava njegovom pogibijom, a o Jabučilu više ni slova. Kažu da je ostao da stoji na istom mestu gde ga je gospodar ostavio, čeka da mu porastu krila i da odleti kod svog oca krilatog konja na Durmitorsko jezero, koji ga po verovanju svake noći posećuje i leči.
“…Već udara konja Jabučila,
Udara ga čizmom i mamuzom,
Da poleti gradu Pirlitoru,
Al’ mu konjic polećet’ ne može;
Kune njega vojvoda Momčilo:
„Jabučilo, izjeli te vuci!
Iz šale smo odavde lećeli,
Bez nevolje, tek od obijesti,
A danas mi polećeti nećeš!
Al’ mu konjic njiskom odgovara:
„Gospodaru, vojvoda Momčilo,
Nit’ me kuni, niti me nagoni,
Danas tebi polećet ne mogu;
Bog ubio tvoju Vidosavu,
Ona mi je sapalila krila…”
(Ženidba kralja Vukašina)
Opanak, Rasen
a ti opancareva zena