Tokom našeg boravka u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, susreli smo se sa neobičnom vrstom svinje, koju do tada nismo videli u našoj Srbiji. U pitanju je mangulica.
Ovo je specifična sorta svinje koja je nastala pre oko dva veka, ukrštanjem svinje “šumadinke” i dve mađarske sorte. Po vrsti je jako slična svom rođaku, divljoj svinji. Ima dugu kovržavu dlaku i pomalo liči na divlju svinju, a i prasići se rađaju prugasti. Srbija je nekada izvozila stotine hiljada ovih svinja. Poslednjih godina dosta se govori o tome da je meso mangulica mnogo zdravije od mesa drugih sorti svinja. Analize pokazuju da to meso zaista ima veći procenat proteina, a manje masti i holesterola.
Onda smo krenuli u Srem, gde se ova rasa danas najviše gaji i tu smo saznali nešto više –
Uzgoj mangulice preuzeli smo od naših suseda. Krajem 18. veka, severni deo mađarske kraljevine i Austrija su imale razvijene trgovinske odnose među kojima se isticala i trgovina svinjama. Širenje te trgovine stiglo je i do Srbije, gde je glavni trgovac bio Miloš Obrenović. On je počeo izvoz da ostvaruje sa rasama takozvane šumadijske svinje. Odavde su trgovci svinjama iz cele kraljevine Mađarske kupovali i snabdevali se svinjama.
Ova rasa svinje, koje su Mađari zvali Terekfajta – što znači turska rasa, ili Racfajta -što znači srpska rasa, je raznim putevima dolazila do seljaka i pomešala se sa već postojećim rasama koje su se proširile iz gornje Mađarske i Erdelja. Ove novostvorene rase Mađari su zvali mangarica ili mangalica. Za oko 25 godina ova rasa je osvojila i doprla u sve delove Mađarske kraljevine. Već 1814. godine pisalo se o mangulici kao o običnoj domaćoj rasi.
A specifične su i zbog načina na koji se hrane –
Mangulice se ne hrane veštačkom hranom i koncentratima, jer im ne prija veštačka hrana puna pesticida, zbog koje bi mogle i da uginu. Najviše im prija ječam, kukuruz, žir, šargarepa, jabuka… Uzgajivači ih najčešće drže u prirodnom staništu. Fruška gora sa njenim hrastovima, popularna su lokacija uzgajivača u Sremu. Stara planina je danas jedno od mesta gde se, takođe, uzgaja ova rasa.
Krajem 19. i početkom 20. veka dosta šuma u Srbiji je uklonjeno, livade su preorane, što je već postalo opasnost za ovu rasu svinja koje su hranu nalazile u prirodi. Pojavile su se nove rase svinja koje su bile više prilagođene uzgajanju u zatvorenom prostoru – svinjcima.
Danas je među ugroženim vrstama –
Ova rasa je od 1960. potpala među ugrožene rase. Prekretnica je došla 1990. godine kada je ponovo pokrenuto Državno društvo odgajivača mangulica i odgajanje ove rase se ponovo odomaćilo u regionu. Jedno od razloga ovog uspeha je i izvoz ove rase. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangulica se izvozi u Španiju gde se od nje pravi poznata serano šunka.
Meso mangulice ima čak 75 % manje masnoće od mesa domaće svinje, a 50 % manje i od govedine. I krzno mangulice je vrlo korisno, jer se od njega prave vrlo kvalitetne četke. Mangulice se prase dva puta godišnje, a mogu oprasiti samo do sedam prasića, koji u prva dva meseca moraju biti dojeni.
SPOMENIK MANGULICI
Koliko je u Sremu cenjena ova vrsta i koliko je Sremci vole, govori podatak da u Sremskoj Mitrovici postoji i spomenik ovoj vrsti svinje, koju čuva i dobro poznati, verni pas – pulin.
