U samom srcu planine Jelice, na samoj granici jednog od najvećih sela u Dragačevu – Goračića, prema Atenici i Trnavi, pored pešačkog puta, uočava se neverovatna čovečija stopa u kamenu, sa petom i svih pet prstiju. Narod je smatra svetom i u nju stavlja grožđe, ostalo voće i novac. Naziva je Savina stopa, verujući da je to otisak traga Rastka Nemanjića – Svetog Save.
Legenda u narodu kaže da je Sava, sin velikog župana Stefana Nemanje, bežeći sa očeva dvora, da bi zavarao potere, hodio planinom Jelicom.
Planina beše vrlo neprohodna. Usput ga je sustigla očeva kletva – da se zemlja pod njim prolama. I zaista, gde god bi stao na kamen, skačući s brda na brdo, Savine noge duboko bi tonule u zemlju. Pas koji je išao sa njim nije mogao da ga prati, pa se izgubio u šumi. Umoran, odbegli mladi Sava je seo da se odmori. Našao se pred prelepim proplankom koji ga je izgledom opčinio.Uzviknuo je: “Jao, lepog gubera zemlje!” Posedeo, odmorio se i nastavio putovanje.
Tragovi njegovih stopala, gde god se kretao, ostajale su zapečaćene na tlu. Njegove stope dugo su se zadržale u kamenu. Narod ih je prozvao Savinim stopama, čuvajući uspomenu na sveca koji je hodio njihovim krajem za života.
Jedna od tih stopa nalazila se i na potesu Ploče, na starom putu Čačak – Ivanjica, ali je nestala sredinom XX veka prilikom proširivanja saobraćajnice. Druga samuje u nedrima planine Jelice, na Drenju. Naučnici se još nisu interesovali o ovom fenomenu, nisu pogledali Savinu stopu, niti dali o njoj svoj sud.
