Rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, tadašnjoj Austrougarskoj kao najstarije od troje dece u porodici oficira austrougarske vojske. Sudbina ove naše neobično pametne i obrazovane matematičarke, prve žene Alberta Ajnštajna, retko koga ostavlja ravnodušnim. Njen život i delo intrigiraju mnoge naučnike i istoričare i dok su je jedni smatrali marginarnom ličnošću, drugi su do te mere veličali njen značaj da su njoj pripisali zaslugu za sva velika Ajnštajnova otkrića. Međutim, sve te pretpostavke su bile građene na nejasnom i nepotpunom dokumentarnom materijalu. Tek 2006. godine, kada su otkrivena pisma koja je Albert slao Milevi, rasvetljava se njihov odnos i njena prava uloga u njegovom životu.
Mileva Marić je svoje školovanje započela na prestižnom Ciriškom univerzitetu, gde je i upoznala Ajnštajna na prvoj godini svojih studija. Vrlo brzo je prepoznala i razumela njegove genijalne ideje i, želeći da mu pomogne, žrtvovala je svoju akademsku karijeru i svoje znanje je stavila u službu Ajnštajnovog rada. Pružala mu je takvu podršku, da je i sam Ajnštajn pisao kako bez nje ne oseća potrebu za radom i kako je srećan što je u njoj našao srodnu prirodu koja je isto tako talentovana i snažna kao i njegova.
Nakon velikih Ajnštajnovih uspeha 1905. godine njihov odnos počinje da se pogoršava. U to vreme Mileva piše svojoj prijateljici Heleni, kojoj je, najverovatnije, dala na usvajanje svoje i Albertovo prvo dete koje su dobili pre braka, da se oseća usamljeno i zapostavljeno i o svojim strahovima da se Albertova priroda ne iskvari pod uticajem velike slave. U to vreme Albert ulazi u avanturu sa svojom sestrom od tetke, Elzom, što dodatno pogoršava njegov i Milevin odnos i na kraju dovodi do razvoda.
Međutim, Mileva se nije predavala tako lako. Uspela je da izdejstvuje da celokupan novčani iznos od Albertove Nobelove nagrade pripadne njoj kako bi osigurala svoje i njegove sinove. Nakon toga, Albert ponovo počinje da joj se udvara i odseda kod nje. Ona mu je bila neophodna inspiracije, jer nikada nije uspeo da nađe nijednu drugu ženu koja je bila tako pametna i sa kojom bi mogao da razgovara o svojim interesovanjima. I taman kada se činilo da će se njihov odnos popraviti, Albert je odjednom počeo da zahteva od Mileve da ne traži ništa više od njega, jer će svu svoju imovinu ostaviti novoj familiji. Međutim, Mileva je opet uspela da, sudskim putem, promeni njegove planove, i tako zadrži novac za lečenje njihovog najmlađeg sina koji je oboleo od šizofrenije.
Umrla je u Cirihu 1948. godine. Do kraja svog života zavisila je od Alberta, koji joj je, nakon odlaska u Ameriku, širokogrudo pomagao.
Autor: S.V.
