Danas slavimo ikonu Presvete Bogorodice Dostojno jest i čuda koje se desila pred njom u vreme patrijarha Nikole Hrisoverga (983-996). To čudo sastoji se u ovome:
Jedne noći monah čitao kanon Bogorodici i pevao, Čestnjejšuju u keliji manastira Pantokratora zvanoj sada “Dostojno jest”. Starac njegov beše otišao na Kareju. Najedanput se javi u crkvi čovek i poče pevati: Dostojno jest. Ta pesma bila je dotle nepoznata u crkvi. Monah čuvši tu pesmu, bude sav uzbuđen, kako zbog sadržaja, tako i zbog divnog nebesnog pojanja. “Kod nas ovako pevaju,” rekne stranac monahu. Htedne monah da ima tu pesmu napisanu i donese jednu ploču, na kojoj stranac prstom ispisa pesmu kao po vosku. I najednom ga nestane. Taj stranac bio je arhangel Gavril. Ploča ona preneta je u Carigrad, a pesma i do danas ostala u crkvi.
Osamljeni inok u noći u hramu
Molitvom usrdnom goni c duše tamu,
U tom dođe monah, ničim neobičan
Stade i on pjeti, ko pjeniju vičan.
Tada prvi inok poče „Čestnjeйšuю”
Majku Božju slaveć, majku Slavnjeйšuю.
Čudni gost mu reče o tom slavopoju:
— Kod nas, reče, drugče ovu pesmu poju,
Mi ne počinjemo kao ti što poče.
Nego sa „Dostojno”, prepodobni oče!
I celu mu pesmu „Dostojno” izusti,
Inok se staraše da reč ne upusti.
— O moj vrli brate, sada lakše dišem
Od te tvoje pesme, daj da je zapišem!
No olovke nema, nema ni hartije.
Hram — mesto molitve a ne pisanije!
Tada gost ponoćni hram oseni krstom
I pisati poče po kamenu prstom.
Po kamenu pisa ko po vosku meku,
Začudi se inok ovome čoveku.
Ko si? — pita inok neobičnog gosta.
Ime mi je Gavril, to nek ti je dosta.
U tome ga nesta. Inok sa užasom
Arhangela pozna pod monaškom rasom.
To što on napisa, niko ne izbrisa —
Napuni se crkva nebesnog mirisa.
Obratite joj se ovim rečima
Ο, Presveta i Premilostiva Vladičice Bogorodice! Klanjamo se svetoj ikoni Tvojoj i smerno Te molimo: poslušaj glas moljenja našeg, pogledaj žalosti i nedaće naše! Ljubavlju prebogata Majko, pritekni u pomoć nama bespomoćnima i umoli Sina Tvoga i Boga našeg da nas po čovekoljubivoj milosti Svojoj ne pogubi zbog bezakonja naših. Od ljubavi i dobrote Njegove isprosi nam, Vladičice, telesno zdravlje, spasenje duša, život miran, zemlju plodonosnu, vazduh čist i blagoslov sa visine za sva dobra dela i poduhvate naše. I kao što si nekada pogledala na smerno slavoslovlje i pojanje poslušnika atonskog pred prečistom ikonom Tvojom i poslala mu Angela da ga pouči pesmi kojom Te Angeli slavoslove, tako i sada primi usrdno molitvoslovlje naše koje Ti prinosimo, Carice Sveopevana!
Pruži ka Bogu bogonosne ruke Svoje na kojima si Bogomladenca Hrista nosila i umoli Ga da nas izbavi od svakoga zla. Pokaži nam, Bogorodice, milost Svoju: bolesne isceli, žalosne uteši, nevoljne pomozi i udostoj nas da život svoj pobožno okončamo, da nepostidan kraj hrišćanski zadobijemo, da Nebesko Carstvo nasledimo materinskim zastupništvom Tvojim pred Tobom Rođenim, Hristom Bogom našim, Kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje sa Bespočetnim Ocem i Presvetim Duhom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.