Patrijarh Pavle preminuo je u 95. godini na kilnici VMA. Umro je u snu u 10.45 sati.
Bio je 44. srpski patrijarh, naslednik patrijarha Germana. Na to mesto izavbran je 1.12.1990. godine.
Sahranjen je u manastiru Rakovica u Beogradu.
Uvek je živeo u skladu sa onim što je govorio. Sam je kuvao, krpio i popravljao sve. Protivio se svakom luksuzu, a uzrečica mu je bila: “Bog te video”.
Njegovo službovanje na mestu prvog među jednakim arhijerejima, punih 19 godina, posebno je obeležilo ratne godine na prostoru nekadašnje Jugoslavije kada je poručivao da su “svi ljudi deca Božja”.Ostaće upamćeno da se krajem 90-tih godina stavio na čelo nekoliko protestnih marševa protiv Slobodana Miloševića koga je SPC 2000. godine, odbacivši tradicionalnu političku neutralnost, pozvala da se povuče, a opozicione stranke da pronađu zajednički jezik. Bio je veoma popularan u narodu koji ga je mogao videti kako pešači od Kalemegdana prema Slaviji, ili kako se vozi javnim prevozom.
“Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”, poručivao je patrijarh Pavle, ali i savetovao “čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih, jer ne znaju šta rade”.Patrijarh Pavle je osuđivao svako nasilje i zločine, bez obzira na to ko ih je činio, bez obzira na to kom narodu su činjeni i kojoj veri. Ustajao je vrlo rano, živeo je u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Nije gledao televiziju, nije slušao radio, niti je čitao novine jer znao je da su prilike takve da će ono što je važno i do njega doći.
Govoreći na patrijarhovom odru ispred Hrama Svetog Save na Vračaru, pred više stotina ljudi koji su se tu sabrali da bi patrijarha ispratili na poslednji počinak, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije poručio je da je patrijarh Pavle “sveti starac” koji je budio skrivenu dobrotu, čovekoljublje, bogoljublje, bratoljublje u ljudima koji su ga preopoznali kao svog najrođenijeg.ako je bio star i bolestan i, iako je poslednje dve godine proveo na Vojno-medicinskoj akademiji, vest da ga više nema rasplakala je Srbiju. I dok je Srbija plakala, nebo je dobilo sveca, govorili su njegovi saradnici.
