Nema deteta u Srbiji koje nije čulo bar 10 od ovih 45 roditeljskih rečenica. Često smo zbog njih gunđali, neke od njih sigurno i nisu pedagoške… Ali i pored toga, mnoge su nam se urezale u pamćenje toliko da ih i danas mnogi koriste, nesvesno, u obraćanju svojoj deci.
Ako se u tom obraćanju babe i dede, odn. naši roditelji, nađu u blizini -komedija je zagarantovana! Staće na stranu unučića i uputiti nama prekor, pravdajući se da nikada oni lično nisu ranije izgovarali iste reči.
Da li ih se sećate?
– Kad porasteš, kašće ti se samo!
– Da nisi pisnuo/la, je l’ ti jasno!
– Tvoja jedina obaveza je da učiš!
– Obuj te papuče, ozepšće ti noge pa ćeš da kašlješ kao magare!
– Pamet u glavu!
– Dok si pod mojim krovom i dok jedeš moj hleb, biće onako kako ja kažem!
– Nemoj da piješ kafu izrašće ti rep!
– Ne pričaj dok se jede biće ti muž mutav!
– Mrzi te da ustaneš i odeš u školu?! Pa, ja sam u tvojim godinama prešačio 10 kilometara i nazad kroz sneg do škole, u strahu od divljih životinja, pa šta mi fali?!
– Upaši se, gola su ti leđa, odoše ti bubrezi!
– Nemoj da zvaćeš žvaku zamrsiće ti se creva!
– Sto puta sam ti rekla ne ljuljaj se na stolici. Od igračke biće plačke.
– Nisi ti dovoljno batina dobio. Da sam te na vreme tukla sad ne bi bio ovakav!
– Tamo gde si bacio, tamo i traži.
– Setićeš se ti mojih reči…
– Ja sam u tvojim godinama… 1. bio ostvaren čovek… 2. mogao volu rep da iščupam 3. slušao mog tata – Tozu i nisam smeo da pisnem starijima… Dodajte po želji.
– Ne interesuju me druga deca, već ti!
– Pa šta ako to imaju svi, ti nećeš imati! Ne moraš i ti biti kao ostali!
– Zato što ja tako kažem, eto zato!
– Sunce li vam bogovsko, vi biste i gvozdenu šipku pokvarili!
– Gledaj me dok pričam s tobom!
– Ko je koga rodio, ja tebe, ili ti mene?
– Videćeš ti svog boga kad ti dođem kući!
– Nemoj da se družiš sa Dejanom/Jovanom, Bojanom… loše utiče na tebe! Iskvariće te!
– Zatvori ta vrata, nisi rođen u čamcu.
– Na koga si samo tako prefrigan?!
– Razumećeš kad dođeš u moje godine.
– Vas čovek ni na dva minuta ne sme ostaviti same. Vi biste i kuću zapalili!
– Kako se kaže? Kaži “hvala”! Nisam te tako vaspitala!
– Ne valja pevati za stolom, biće ti lud muž!
– Prošla sam ja tu školu!
– Kad budeš zarađivao svoj dinar onda puši kolko hoćeš! Još i za cigare da ti dajem!
– Pojedi to što je ostalo, uvek ostavljaš poslednji zalogaj u tanjiru!
– Dok ti ja kupujem, oblačićeš se tako. Ako hoćeš da se modiraš, idi i zaradi svoje pare!
– Da te nisam čula da kažeš „neću“!
– Nemoj da ti uši vežem u mašnu!
– Osuši kosu, dobićeš upalu mozga!
– Šta sam ja bogu skrivila da dobijem ovakvu decu… krv ćete mi na slamku popiti!
– Druga deca nemaju šta da jedu, a vi kukate što vam nisam to kupio!
– Imaš li ti kuću?
– Kako si samo naivan! Da Jovan skoči u bunar i ti bi za njim skočio!
– Da se nacrtaš za sekund ispred mene…
– ZARADI, PA TROŠI!
– Izaberi prut! Ako doneseš pogrešan teško ti se kad ga ja budem birao!
– Ima da te prebijem kao vola u kupusu!
