Николај II Александрович (6/18. мај 1868 — Јекатеринбург, 17. јул 1918) био је последњи император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске. Владао је од 20. октобра/1. новембра 1894. до 2/15. марта 1917. године. Историја бележи да је своју владавину окончао абдикацијом током Фебруарске револуције. Међутим, докази су сасвим другачији…
Србија је остала захвална Николају Другом Романову јер је подржао Србију у најпресуднијим данима Првог светског рата. У знак захвалости за његове заслуге за српски народ и државу у Девојачком парку у Београду му је подигнут споменик. Ипак, постоје општеприхваћене чињенице о последњем руском цару које као истина владају и међу Србима. Просудите и сами да ли је у питању наметнута историја о породици Романов и самом цару, кроз ових 30 чињеница:
1. Званична историја тврди да се цар Николај одрекао престола у јеку Фебруарске револуције (1917) и да се од тада налазио под кућним притвором заједно са породицом у Царскоселском дворцу. У пролеће 1918. године бољшевици су га пребацили у Јекатеринбург (у совјетско време Свердловск) на Уралу, где су га и стрељали 17. јула 1918, заједно са породицом и четворо слуга. Над руским царем Николајем II Романовим, који, као и остали чланови његове најуже породице није желео да напусти отаџбину извршено је ритуално убиство. Заговорници лажи о одрицања од престола саставили су о томе и лажни манифест.
У архивима Руске Федерације не постоји ниједан докуменат који потврђује истинитост тог мита. Постоји само „Царева изјава о одрицању“, потписана оловком. Никада раније, Николај II Романов није било који лични или службени документ потписао оловком. Услед низа нелогичности, обављено је и детаљно научно испитивање са графолошком анализом потписа. На основу непобитно утврђених и изнетих научних доказа и чињеница, закључено је да су и потпис и документ, за који су бољшевици тврдили да припадају Цару Николају II Романову – лажни.
2. Николај II није одбио ниједна молбу за помиловање, која је до њега стигла. За све време његове владавине извршено је мање смртних казни, него што су у СССР-у вршене дневно (дословно до Стаљинове смрти).
3. Био је дубоко религиозан човек и одлично је познавао огроман опус духовне литературе. Савршено је говорио и писао пет страних језика. Имао и одлично формално високошколско образовање (завршио је и високу војну школу и правни факултет).
4. У Царској Породици су одећа и обућа прелазили са старије на млађу децу. Сам Цар је био толико скроман, да је до последњег дана носио своја „свадбена“ одела.
5. Средства из „Лондонске банке“, која је наследио од оца (тадашња 4 милиона златних рубаља – замислите само њихов данашњи еквивалент) без остатка је потрошио у добротворне сврхе.
6. Цар је одслужио војни рок и за живота је доспео до чина пуковника. Када су га генерали и фелдмаршали наговарали да додели себи бар генералски чин, одговарао би им: „Ви се, господо, о мом чину не брините, већ размишљајте о својој каријери… Цар је лично, на себи тестирао нови систем наоружања и опреме пешадије, марширајући под пуном спремом 40 врста (1. врста = 1.066,7 метара). С обзиром да је био изузетно задовољан квалитетом нове опреме, осим Министру Двора и Команданту Двора, о том подухвату ни речи није рекао.
7. Био је Цар који се од свих својих претходника највише бавио спортом. Од детињства је тренирао гимнастику, весла је на кајаку, брзо је ходао десетине километара и волео коњске трке на којима је и сам учествовао. Био је одличан пливач и љубитељ билијара. Играо је и тенис, а зими је, са великим уживањем играо руски хокеј.
8. За 20 година владавине Императора Николаја II Александровича Романова, број становника Русије повећан је за око 40% (приближно 50 милиона становника). Природни прираштај је премашио 3 милиона новорођених годишње, што је био одраз општег друштвеног благостања и напретка. Број становника Руске Царевине у 1897. износио је 126.586.600, а већ 1913. био је (без Финске) 175.137.800.
9. Руско ратно ваздухопловство оформљено је тек 1910. и убрзо је имало 263 авиона, чиме је постало највеће ратно ваздухопловство на свету. До јесени 1917. број авиона је порастао на чак 700 (што није поседовала ниједна савезничка или противничка страна). Ратна Морнарица Цара Николаја II, била је 1917. једна од најјачих и највећих на свету. Поседовала је најбрже, најмодерније опремљене и наоружане, најефикасније разараче на свету, као и многе друге бојне бродове, од којих су се као најбољи на свету показали и миноловци, а који су примењивали најбољу технику и тактику минирања и разминиравања.
10. На молбу САД-а, Царска Русија је 1914. као војну помоћ послала Американцима 2.000 руских инжињера, ради формирања америчке тешке војне индустрије.
11. Током Првог светског рата, Цар је са сином често одлазио у прве борбене редове, исказујући верност и љубав Русији, својој војсци и народу, за које се није плашио ни да погине. По Царевом указу и старању, према заробљеницима се односило као према страдалницима. Сачувани су им чинови, награде и новчана примања. Рок у заточеништву убрајао се у стаж службе. Током рата, од 2.417.000 заробљеника, умрло је не више од 5%.
12. Златне резерве Царевине, за време владавине Цара Николаја II биле су највеће на свету. Руска златна рубља била је најсигурнија валута и најчешће међународно средство обрачуна и плаћања. Захваљујући новчаној реформи из 1897. Руска Царска Рубља је имала пуно златно покриће. Тим поводом, гроф С. Ј. Вите је рекао: „Русија је захваљујући златним резервама дужна само Императору Николају II“.
13. Цене производа у Царевини биле су међу најнижим у свету. Исто је важило и за порезе. Нису постојали никакви проблеми са инфлацијом и незапосленошћу, пошто практично није било ни једне, ни друге.
14. Банка „Државне комисије за резерве“, давала је сељацима позамашне кредите (без враћања на одређени временски рок – данас познато као „грејс период“, а тада то нико на свету није практиковао).
15. Порез је у Русији током 1913. био 2 пута мањи него у Француској и Немачкој, а 4 пута мањи него у Енглеској, па се становништво стабилно и брзо богатило. Плате руских радника биле су веће од плата свих европских радника, а у свету су биле мање само од плата америчких радника.
16. Руски „Закон о раду“ био је за то време најсавршенији и најлибералнији на свету. Тим поводом председник САД-а, Виљем Тафт, је рекао: „Ваш Цар је направио тако савршено радно законодавство, каквим не може да се похвали ниједна демократска земља“.
17. За све држављане Царевине, уведена је 1898. бесплатна медицинска помоћ. По читавој Империји, убрзаним темпом, грађени су дечији вртићи и домови, породилишта, као и прихватилишта за бескућнике.
18. Обавезно основно образовање у Царској Русији уведено је 1908. До 1916. број писмених износио је 85% укупног броја становника. Пред Први светски рат у Русији је већ постојало 100 универзитета са 150.000 студената. Према укупном броју високошколских установа Руска Империја је треће место у свету делила са Великом Британијом. Пред бољшевичку „револуцију“, примењен је „Закон о бесплатном образовању“, који је подразумевао не само бесплатну наставу и уџбенике, већ и бесплатни смештај, одећу и исхрану ученика. Све семинарије су у потпуности биле финансиране од стране државе.
19. Сирова нафта се током владавине Цара Николаја II није смела извозити, а средства добијена њеном експлоатацијом, прерадом и продајом на домаћем тржишту, одлазила су на развој и унапређење домаће производње.
20. За време Цара Николаја II Романова, темпо и обим изградње железницe у Русији били су једни су од највећих у свету (СССР им се није ни примакао). За време Цара Николаја, изграђена је и „Велика сибирска магистрала“.
21. Русија је у то време била једна од највећих извозница у свету производа текстилне индустрије; једна од највећих произвођача у свету производа у областима обојене и црне металургије, производа у области машинске индустрије, произвођача и корисника угља у свету, највећи извозник житарица, лана, јаја, млека, уља, меса, шећера и др. Русија је заузимала и 1. место у свету по производњи и броју коња, крупне, рогате стоке, оваца и једно од првих места у односу на број коза и свиња.
22. Међународни Суд у Хагу изум је Николаја II Романова (тај суд никако не треба мешати са тзв. „међународним хашким трубуналом“).
23. Таква слобода штампе, критике и писане речи, у Русији није постојала ни до, а ни после владавине Цара Николаја II.
24. За време Цар Николаја употреба алкохола по глави становника, била је једна од најнижих у свету (од Руса, у Европи су мање пили само Норвежани).
25. За време Цара Николаја дешава се велики процват руске филозофије и науке. Захваљујући солидној научној основи у Русији Цара Николаја (а и дуго након њега) дешавају се проналасци у многим областима, а које запад копира, деценијама их потом приписујући себи, попут: бежичног телеграфа, прве кинохронике, аутоматске пушке, авиона, хеликоптера и јуришних бомбардера, падобрана, савремених подморница, трамваја, хидроцентрала, електричних плугова, радиjа, катодне цеви, телевизије и телевизора, електронског микроскопа, противпожарног апарата, астрономског сата, електромагнетног сеизмографа, електромобила, електричног омнибуса, подводног мино-полагача, брода способног да савлађује арктички лед, хидроавиона, фотографија у боји високог квалитета, а основана је и наука сеизмологија.
26. За време Цара Николаја, десио се до тада невиђен процват руске културе (тако велики успон литературе, сликарства, музике, архитектуре и многих других уметности, никада није био забележен ни у једној земљи на свету). Познати француски писац и литерарни критичар Пол Валери назвао је руску културу с почетка ХХ века: „…једним од светских чуда…“.
27. Двоје од пет оснивача Холивуда, дошли су из Царске Русије.
28. Познати парфем „Шанел 5“ (Chanel № 5) није измислила Коко Шанел (иако га је свету продала), већ емигрант из Царске Русије, парфимериста Веригин.
29. Када су завереници Цару спремали лажну оптужбу за издају, неко од њих је предложио да се одштампа и лична преписка Цара Николаја и његове супруге Царице Александре Фјодоровне, на шта је добио одговор: „Не смемо то ни случајно, јер народ би их одмах прогласио за свеце“.
30. У Тобољску, у притвору, царска породица ни један једини дан није била беспослена. Цар је самоиницијативно цепао дрва, чистио снег, бринуо се о врту. Видевши све то, заверенички стражар, сељак, је рекао: „Кад би му дали парче земље, он би себи Русију својим рукама натраг зарадио“.
Извор: Православна породица/славyанскаyа-култура.ру
Превод са руског: Душка Здравковић
Приредио: Ладо Шујица
(ТВ Храм, 25. 10. 2016)/Српска историја
