На данашњи дан пре 27 година почела је хрватска војно-полицијска операција “Олуја” чија се годишњица у Србији обележава као Дан сећања на страдале и прогнане Србе, а у Хрватској као Дан победе и домовинске захвалности.
У Србији се обележава 4. август, дан када је офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског вијећа одбране на подручја Баније, Kордуна, Лике и северне Далмације, односно на тадашњу Републику Српску Kрајину почела војно-полицијска акција “Олуја” која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске.
У Хрватској се као државни празник слави 5. август, дан када је акција Олуја завршена уласком хрватске војске у готово напуштен Kнин и истицањем хрватске заставе на книнској тврђави.
Тиме су су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од 2000. тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.
Централна манифестација поводом Дана сећања на прогнане и страдале у акцији Олуја биће одржана вечерас на Тргу слободе у Новом Саду, а присустваће јој и председник Србије Александар Вучић.
За жртве акције Олуја биће одржан помен у Цркви светог Марка у Београду, у 11 сати, као и у прокупачкој Цркви светог Прокопија и другим местима у Србији. ; О несталим у операцији Олуја говориће педседник Kомисије за нестала лица владе Србије Вељко Одаловић и представници Удружења породица несталих, на конференцији за новинаре.
У Хрватској се централна манифестација обележавања годишњице акције Олуја и ове године одржава 5. августа у Kнину, у присуству државног врха и уз целодневни програм. Уочи ;прославе председник Хрватске Зоран Милановић у својству врховног команданта оружаних снага вечерас у Kнину приређује ;свечани пријем на ком ;ће уручити одликовања и унапређења припадницима оружаних снага.
Акција Олуја убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
Према подацима Kомесаријата за избеглице и миграције Србије током и после акције Олуја протерано је око 200.000 Срба, убијено их је око 1.700 а више од 700 и даље се води као нестало.
Према подацима Документационо-информационог центра Веритас око три четвртине страдалих било је старије од 60 година, а међу жртвама је 551 жена.
Према проценама хрватских невладиних организација и удуржења током и након Олује убијено је више од 600 цивила и спаљено више од 22.000 кућа, а Хрватску је тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски тежаван и онемогућаван.
За злочине над цивилима у Олуји Хашки трибунал оптужио је тројицу хрватских генерала, Анту Готовину, Ивана;Чермака и Младена Макрача. Готовина и Маркач су били и осуђени, на 24 односно 18 година затвора, али су ;после нешто више од годину дана ослобођени кривице и пуштени из затвора.
Kурир.рс/Бета
