Hrišćanska uputstva svetog Jovana Zlatoustog:
Moleći se Gospodu, Majci Božijoj ili Svetima, svagda imaj na umu da Gospod daje po srcu (daće ti Gospod po srcu tvojemu, Ps. 19, 5), kakvo je srce, takav je i dar; ako se moliš sa verom, iskreno, svim srcem, nelicemerno, tada saobrazno tvojoj veri, stepenu topline tvoga srca, daće ti se dar od Gospoda.
I obrnuto, što je hladnije tvoje srce, što je ono malovernije, neiskrenije, beskorisnija je i tvoja molitva, osim toga, ona još više razgnevljuje Gospoda, Koji jeste Duh i ište Sebi one koji se klanjaju u duhu i istini (Jn. 4, 24-23). Zato, ako prizivaš Gospoda, Majku Božiju, Anđele ili Svetitelje – prizivaj ih svim srcem, ako se moliš za nekoga od živih ili umrlih – moli se za njih svim srcem, izgovarajući njihova imena sa srdačnom toplinom; moliš li za sebe ili nekog drugog dobijanje bilo kakvih duhovnih darova, ili za izbavljenje svoje ili bližnjeg iz nekakve nevolje ili od grehova i strasti, loših navika – moli se za to od sveg srca, želeći svim srcem za sebe i drugoga traženo dobro, imajući čvrstu nameru da se obnoviš, ili želeći da se neko drugi oslobodi greha, strasti i grešnih navika i dobićeš od Gospoda dar po srcu tvome.
Ostatak pročitajte na sledećoj stranici
Šta god hoćete ištite, i biće vam (Jn. 15, 7). Vidiš – treba nesumnjivo želeti ono za šta se moliš, samo tada ćeš i dobiti. Molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravite (Jak. 5, 16).
Kao što svaku reč molitve: pomiluj me, Bože, Vladika čuje i ispunjava svaku reč (iskustvo), samo ako bi od srca govorili; tako i sve reči drugih molitava, čak i naše, sopstvene, iskrene molitve. O, dobroposlušni Vladiko! Slava Tebi! Ištite, i daće vam se; tražite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište prima… (Mt. 7, 7-8). Samo u prostoti srca, molite se bez sumnje.
Zapamti, da ako ti za vreme molitve ne praznosloviš, nego govoriš reči molitve sa osećanjem, tada se tvoje reči neće vratiti prazne, bez sile (kao ljuska od zrnevlja), nego će ti neizostavno doneti baš te plodove, koji se sadrže u reči kao plod u ljušturi. To je najprirodnija stvar, kao što su prirodni i uobičajeni u prirodi plod i njegova ljuska. Ali ako reči bacaš u prazno, bez vere, ne osećajući njihovu silu, kao ljusku bez jezgra, onda će se one prazne tebi i vratiti; ako bacaš ljusku, ljuska će da ti se vrati; ako baciš seme, doneće ti ceo klas, i što je bolje, plodnije seme, to će i klas biti bogatiji.
Kako Bog i sveti čuju naše molitve –
Tako je i sa našim molitvama: što iskrenije, srdačnije budeš izgovarao svaku reč, to će veći biti plod tvoje molitve; svaka reč, kao zrno doneće ti duhovni plod, kao zreo klas. Ko od onih koji se mole nije doživeo ovo. Nije Spasitelj zalud poredio seme sa rečju, a ljudsko srce sa zemljom (Mt. 13, 5). To isto treba reći i o rečima molitve. Još: ko ne zna da kiša orošava zemlju, biljke i napaja ih? Tako nam se reč Božija, a i naša reč, rečena sa verom, neće vratiti a da ne napoji naše duše ili duše koje rado slušaju i veruju. To je baš tako prirodno, kao što je prirodno da kiša napaja i hrani zemlju i biljke i osposobljava ih da rastu.
Bog i Sveti isto tako čuju našu molitvu kao što ljudi čuju jedan drugoga, kada razgovaraju među sobom, ili, kao što slušaju propovednika ljudi koji stoje u hramu, ili vojnici koji slušaju glas vođe, – čuju čak nesravnjeno bolje i savršenije; zato što mi čujemo reči drugoga, ali ne znamo, šta mu je u srcu i u mislima, i dešava se da drugi jedno govori, a sasvim drugo ima na srcu. Bog i Sveti nisu takvi: oni vide šta je kod nas i u mislima i na srcu, – sam Bog svojim sveznanjem, a Sveti blagodaću Svetoga Duha u Kojem oni večito borave. Oni vide, odgovaraju li naše reči srcu, i ako u potpunosti odgovaraju srcu, a srce je sa svoje strane verujuće, skrušeno i smireno, gori ljubavlju i usrdnošću (kao što mi usrdno ka Tebi pribegavamo) i željom da dobijemo traženo, tada se oni ljubazno priklanjaju na našu molitvu i daruju željeno. Bog i Sveti žele da ih mi u molitvi doživljavamo živima, onakvima kakvi jesu, da bi smo ih gledali srdačnim očima. Živ je Bog; A Bog nije Bog mrtvih nego živih; jer su Njemu svi živi (Lk. 20, 38).
Kome Gospod “nerado” prima molitvu –
Ako se od srca moliš Gospodu, ili Vladičici, ili Anđelima, ili Svetitelju, tada ti govoriš samom srcu Gospoda, Vladičice, Anđela ili Svetog: jer svi smo u jednom srcu Božijem – u Duhu Svetom, svi Sveti su u Božijem srcu. U Meni prebiva i Ja u njemu (Jn. 6, 56). Ako hoćeš, da Gospod brže da srdačnu veru tvojoj molitvi, staraj se od sveg srca da sve govoriš i radiš sa ljudima iskreno i ni na koji način ne budi sa njima dvojedušan. Kada postaneš prostodušan i poverljiv prema ljudima, onda će ti Gospod dati prostodušnost i iskrenu veru i u odnosu sa Bogom. Onome, koji nije srdačan sa ljudima, Gospod nerado prima molitvu, dajući mu da oseti da je on neiskren u odnosu sa ljudima i stoga ne može da bude savršeno iskren i u odnosu sa Bogom, bez mučenja duše.
Sveti Jovan Kroštanski
