За вас издвајамо 20 романа наших писаца за које сматрамо да их никако не смете заобићи! Спадају у најлепша и највреднија дела српске књижевности, те ако их до сада нисте читали, потражите их на Сајму, у најближим библиотекама или књижарама. Књига је свакако човеков најбољи пријатељ, а јесењи дани пуни кише који нам тек предстоје идеални су за уживање у топлом дому са књигом у руци. Ево шта вам препоручујемо:
1. Иво Андрић – На Дрини ћуприја. Највећи драгуљ наше књижевности. Роман у коме је мост симбол – окосница око кога се преплићу разне људске судбине, а писац је хроничар вишеградске касабе и њених становника кроз чак 4 века. Овде бисмо додали неизоставну Проклету авлију, али наглашавамо да су сва Андрићева дела пођеднако вредна и заслужују равноправно да буду читана и тумачена. Ипак је он једини наш Нобеловац. Морамо га познавати и ван обавезне лектире!
2. Милош Црњански – Сеобе. Роман који описује каква су страдања Срба у Војводини била у 18. в, али кроз догађања породице Исакович, тј. кроз троугао њихових породичних односа (Вук – историјска личност и Аранђел, као и Вукова жена Дафина).
3. Михајло Пупин – Са пашњака до научењака. Ова књига је незаобилазно штиво за омладину, својеврстан модел васпитања сваког детета и младог човека. Никада није постала део наше лектире, иако су је највеће светске земље користиле у свом школству, још за Пупиновог живота.
4. Меша Селимовић – Дервиш и смрт. Четрдесетогодишњи дервиш Ахмед Нурудин прича нам своју исповест од тренутка када сазнаје како му је брат невин заточен у тврђави. Пун интроспекције, овај психолошко – филозофски роман својеврсна је потрага за смислом живота и тога да ли смо на губитку ако се тај смисао не може остварити.
5. Борисав Станковић – Нечиста крв. Ово је једно од најпознатијих дела Боре Станковића. Главни лик је Софка, последњи потомак некада угледне породице из Врања. Говорећи о њој, Бора заправо говори о уздизању, дегенерацији и гашењу једне породице, о моралном изопачењу њених чланова, несрећи која пада на Софкина леђа и преноси се на њене потомке.
6. Данило Киш – Башта, пепео/Рани јади/Пешчаник – трилогија породичног циклуса романа овог писца. Андреас Сам, главни јунак, кроз сва три дела приповеда нам најпре о свом оцу, о детињству, својим јадима… да би се у последњем делу, кроз судбину оца једне породице, осликала логорска историја 20. века. Могу се читати одвојено. Коју год књигу да изаберете нећете погрешити. Ми вам препоручујемо да не раздвајате ова три дела.
7. Александар Тишма – Употреба човека. На маестралан начин писац осликава проблематику савременог човечанства, а то је стављање човека у функцију неке идеје, манипулација човеком зарад неких туђих циљева и побуда. Кроз призму три породице, које се међусобно додирују, описује се како пре свега рат, а онда и ниске нагонске страсти код људи могу бити усмерени на употребу човека.
8. Борислав Пекић – Време чуда. Оквир овог Пекићевог маестралног романа, састављеног из прича, јесу библијски мотиви Исусових чуда у Јудеји. Описује се однос човека према свету и света према човеку. Истиче бесмисао сваке догме и бескомпромисне идеологије, која добробит друштва претпоставља добробити појединца. То је време чуда у коме су чуда окренута против човека.
9. Драгослав Михајловић – Кад су цветале тикве. Овај кратки роман говори о београдском (душановачком) боксеру Љуби Сретеновићу (званом и ‘Шампион’ и ‘Љуба Врапче’) – роман о емиграцији, о носталгији, политички роман, трилер с убиством, књига о одрастању и урбаности, роман о боксу…
10. Добрица Ћосић – Корени. Роман који је први добио НИНову награду. Спада у друштвено – историјски роман, те нам верно приказује догађаје у породици Катић, као и економске и политичке прилике Србије с краја 19. века, одн. живот свих породица у Србији тог времена. Роман је започео хроничарским записом, односно прологом Николе – слуге Аћима Катића који приповеда.
11. Милорад Павић – Предео сликан чајем. Роман има врло необичну форму, јер је написан у облику укрштених речи које се попуњавају, односно читају, хоризонтално и вертикално. Уједно говори и о најнеобичнијој историји једне земље које више нема, о животу људи распетих између прошлости којом не могу да овладају и „титоизма“ од којег не могу да умакну.
12. Горан Петровић – Ситничарница “Код срећне руке”. Роман је посвећен феномену читања. Носиоци радње у роману су нико други него читаоци који се међусобно срећу заједничким читањем ретког примерка једне књиге. Временом бивају све више увучени у њен свет и свој живот несвесно замењују стварношћу литерарног дела.
13. Исидора Секулић – Писма из Норвешке (роман-путопис). Наша списатељица желела је да упозна стране културе и народе, писце и уметнике, да види како они решавају конфликте који су њу мучили. Плод једног таквог путовања је књига Писма из Норвешке. Сурови норвешки пејзаж нашао је у Исидори изванредног сликара.
14. Давид Албахари – Мамац. Књига је освојила НИН-ову награду 1996-е. Говори о празнини, губљењу пуноће и сваког смисла… Јунак романа покушава да исприча своју животну причу која само потврђује тезу да је човек сам на свету и да то ништа не може изменити. Прича о одласку у туђину, прекиду веза са коренима, губљењу националног и личног идентитета.
15. Слободан Селенић – Убиство с предумишљајем. Селенић се окреће последицама слома Југославије и ратовима деведесетих година 20. века. Прича је саопштена из данашњег времена, а радња смештена у прве послератне године. Једна млада девојка, подстакнута радозналошћу, жели да састави литерарно дело на тему судбине своје баке. Тако поступно открива и прецизно осветљава збивања која су довела до неколико трагичних случајева.
16. Владимир Арсенијевић – У потпалубљу. Још један добитник НИНове награде. Описаћемо га речима Теофила Панчића, који је дао поговор овом роману: “Када данас мислим о Потпалубљу, мислим на онај метални трбушни осећај с којим смо преживели – то јест, ако смо преживели – ту 1991. и године које су јој уследиле, осећај који је Арсенијевић изванредно сублимирао у том кратком роману, терапијски компресованом као каква таблета за смирење.”
17. Драган Великић – Руски прозор. Великић прати сусрет главног јунака с историјским догађајима с краја 20. века, његов пут од малог града у Војводини, преко Београда и Будимпеште, до других градова источне и централне Европе. Роман је састављен из три приче које се постепено укрштају и на крају сливају у један приповедни ток.
18. Гроздана Олујић – Гласови у ветру. Добитница НИНа 2009. Главни лик је Данило Арацки, средовечни проказани српски психијатар. У мраку собе једног њујоршког хотела пребира по рукавцима бурне историје своје породице. Крај њега је непозната жена, са крова хотела падају самоубице, а соба је крцата утварама његових предака, свих од реда упокојених насилним или чудним смртима. Говори о самоизгону и то у форми породично – друштвене хронике која сеже неколико генерација уназад.
19. Светислав Басара – Фама о бициклистима. Прича о тајном друштву „Еванђеоских бициклиста ружиног крста“. Описују завере, откривају скривене поруке…Смењују се писма, текстови и листићи са записима, који откривају историју и садашње делатности друштва. Мешају се стварни и измишљени јунаци, па су ликови у роману и Сигмунд Фројд и Шерлок Холмс. Исмева се и идеја распада Југославије, уз напомену да је књига написана пре 1988. године.
20. Гордана Ћирјанић – Оно што одувек желиш. Роман у први план ставља однос два брата и забрањену љубав у кругу фамилије. Главни лик романа је бивши продуцент популарних ријалити програма, сада пензионисан средовечни господин који из свог живота бежи у виртуелни свет телевизије, тачније у форензичарске крими серије. Књига нам осликава стање телевизијске публике данашњице, којој више ништа што види на екрану не може бити довољно шокантно.
Аутор: К. М.
