Jovan Dučić je bio veliki srpski pisac i mislilac. Slobodno se može reći da su njegova dela vanvremenska, a kao dokaz za to evo i njegovih citata o sreći! Mnogima će sigurno pomoći u potrazi za sopstvenom srećom!
Najmanje su srećni ljudi koji imaju sve razloge da budu srećni.
Treba imati nekakav talenat za sreću, kao što treba imati puno duše da se bude istinski nesrećan.
Mnogi se ljude tuže da im prođe ceo vek tražeći životu njegov smisao, koji, ako u opšte postoji, i nije drugde nego u samom traženju. Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljno srećan.
Ko misli da je srećan, on je zaista srećan.
Velika je nesreća kada čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.
Kad bi mladost imala filozofiju starca, ne bi bilo na svetu nijednog sunčanog dana.
Zlo i nesreća ne dolaze od Boga, već od čoveka.
Najsrećniji je onaj čovek koji ume da se udubi onoliko u svoju sreću koliko se drugi udube u svoju nesreću.
Mi smo istinski dobri samo kad smo istinski srećni. Nesreća kvari srca i ruši karaktere.
Nije tačno rečeno da je svaki čovek kovač svoje sreće, tačno je, naprotiv, da je svaki čovek uvek sam kovač svoje nesreće.
Svaki čovek ima onoliko pameti koliko je potrebno da bude srećan, čak i da svoju sreću sam ostvari.
Mislim čak da treba i mnoge svoje sreće namerno izmišljati. Uobražavati ih, slikati ih na pesku ili po zidovima, pevati im i razgovarati o njima sa kamenjem po putu.
