Bez srpskog brenda – rakije ne može se zamisliti nijedno slavlje, doček gosta, ćaskanje u kafani, svinjokolja i završetak radova u polju, ili jednostavno jutro kad se popije na šte srca, a nezamenljiv je aperitiv pre svakog obilnijeg jela. S druge strane, rakija je lek. Njena lekovitost poznata je iz daleke prošlosti. Služi i kao dezinfekciono sredstvo.
Postoje dve vrste rakije: Obična (meka) i prepečenica (ljuta). Posle prve destilacije dobija se tzv. “meka” rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom “meke” rakije dobija se “prepečenica”. Radi ubrzanja procesa vrenja nekad se dodaje šećer što povećava količinu dobijenog destilata ali dovodi i do smanjenja njegovog kvaliteta.
Razlika je, naravno, u jačini. Ljuta je jača, ima više stepeni, odnosno gradi. Meka je dobra za kuvanje. Savršena za zimske dane. Šljivovica je dobra aperitiv, otvara apetit.
U slučaju kada se rakija proizvodi od voća koje ima nešto niži procenat šećera, kao što je jabuka, vrši se višestruka destilacija mase, da bi se dobila željena koncentracija alkohola i čistoća napitka. Jabukova masa se uglavnom destiliše tri puta i takvim postupkom se dobija rakija jačine 45° (procenata alkohola).
Predstavljamo vam 11 najboljih srpskih rakija:
1. Šljivovica
Šljivovica, tip rakije, je jako i bezbojno ili žućkasto alkoholno piće koje se pravi od šljive. Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. „meka“ rakija, a posle druge destilacije „prepečenica“. Meka rakija se koristi za kuvanje „Šumadijskog čaja“, a prepečenica kao piće.
Ovo piće je nastalo na prostorima Srbije, a ime je izvedeno iz srpske reči šljiva. Proizvodnja je koncentrisana u Srbiji i Republici Srpskoj.
Šljivovica se takođe proizvodi u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Rumuniji. U mnogo manjoj meri šljivovica se proizvodi i u Australiji, Nemačkoj, Italiji …
Šljivovica je nacionalno piće Srbije, gde oko 70% prinosa šljive (prosečno 424300 tona godišnje) odlazi u njenu proizvodnju. Sadržaj alkohola (etanola) kod meke rakije iznosi oko 5% dok kod prepečenice može da varira od 40 do 70%. Šljivovica, kao i neke druge rakije, se često drži u drvenim (hrastovim) buradima radi bolje arome i boje (zlatno braonkasta). Za razliku od vina ne traži poseban nadžor i što duže stoji tim je bolja. Svaka rakija, pa i ova, je predviđena da se pije iz specijalnih malih čaša (od 0,3 do 0,5 dl) ili specijalnih malih flašica koje se u Srbiji zovu čokanji (čokanjčići), a u Vojvodini fićok (fićuci).
Dodavanjem lekovitih trava i drugih plodova dobijaju se rakije pod imenom travarica, klekovača i sl.
2. Lozovača ili samo “loza”
Lozovača je, kako joj samo ime kaže, rakija od grožđa, a izbor sorte zavisi samo od podneblja. Dobija se destilacijom neoceđenog fermentisanog kljuka grožđa i sadrži 40-45% vol etanola. Posle branja, potrebno je ukloniti peteljku i grožđe dobro izmuljati. Vrioni sud se puni i ostavlja oko 25% slobodnog prostora. Fermentaciju možemo pustiti da se obavi spontano ili uz dodatak selekcionisanih kvasaca. Fermentacija se obavlja na 16-20°C i traje desetak dana. Destilacija prevrelog kljuka je obavezno dvokratna pri šemu se prvo dobija sirova meka rakija koja se potom redestiliše. Prvenac se izdvaja u količini od 1% na kapacitet kazana i dalje prihvata srce. Sa odvajanjem srca bi trebalo prestati onda kada jačina destilata dostigne 60-65% vol. Svođenje destilata na željenu jačinu se izvodi dodavanjem destilovane vode. U promet uglavnom ide kao bezbojna ili u sudovima koji ne otpuštaju boju kao što su staklo, inodž, buradi od belog jasena. Karakteristična je makedonska Žolta koja odležava u hrastovim ili bagremovim buradima i poprima zlatnu boju.
3. Klekovača
Klekovača je vrsta rakije, prepečenice, koja se dobija kada se na 1 litar šljivovice doda 15-20 zrelih plodova biljke koja je poznata pod imenom kleka. Ne sme se staviti više, jer rakija dobija nagorčast ukus. Rakija u staklenoj prozirnoj flaši se stavi da odstoji na suncu 40 dana. Potom dobija žućkastu boju.
Rakija klekovača se proizvodi od najkvalitetnijih sorti šljiva po tradicionalnom tehnološkom postupku, uz dodatak odabranih plodova (bobica) kleke. Po završetku destilacije, sazrevanja i odležavanja rakije u hrastovim buradima, rakija se puni i pakuje u finalni proizvod.
Klekovača je ili bi trebala da bude „robna marka“ užičkog kraja. Najpoznatija je „BB Klekovača“ tj. klekovača iz Bajine Bašte.
4. Jabukovača
Jedno od najomiljenijih voća-jabuka svi vole i jedu tokom cele godine. Gaje se mnoge sorte, razliitog sastava, mirisa i ukusa. Kisela, opora ili slatka, ona je vrlo dobra, prijatna i zdrava hrana, puna vitamina A,B,i C, pektina, šećera, jabučne kiseline, galotanina, eterskog ulja i drugih sastojaka. I divlja jabuka, koja raste po šumama, kao nakiseo i opor plod, koristi se za spravljanje različitih preparata.
Jabuka ima široku upotrebu kao hrana, ali ima i lekovitih svojstava. Pektini i drugi sastojci su blago i neškodljivo sredstvo protiv hroničnog zatvora i proliva, naročito letnjih, krvavih dijareja dece.
Narodna imena: diva jabolka, divlja jabuka, divljaka itd.
5. Komovica
Ova rakija se dobija destilacijom prevrele grožđane komine plemenite vinove loze ili pikea. Mnogi se, međutim, ne pridržavaju osnovnih pravila i čine greške koje smanjuju količinu i kvalitet dobijene rakije. Osnovna pravila kojih se treba pridržavati odnose se prvenstveno na sprečavanje česte pojave zagorevanja rakije. Zbog suve komine, zagorevanje je vrlo često, što pogoršava kvalitet komovice. Da bi se to sprečilo, pre punjenja kazana kominom sipa se malo vode.
6. Kajsijevača
Za pravljenje rakije od kajsija koriste se, kao i kada se radi o pravljenju rakije od ostalog voća, uglavnom plodovi koji zbog svog lošeg izgleda, usled mehaničkih oštećenja, natruli ili prezreli, nemaju komercijalni značaj kao sveže ili prerađeno voće.
U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i madžarska najbolja i to, uglavnom, u Vojvodini. Sorta madžarska najbolja sazreva početkom jula meseca i u punoj zrelosti osnovna boja se menja u intenzivno žutu sa dopunsko tamnocrvenom bojom.
7. Viljamovka
Rakija od kruške u narodu je poznata pod nazivom Kruškovača. Danas se u svetu, a i kod nas sve više traže rakije proizvedene od čistih sorti, pa je tako i Kruškovača dobila svoje zavidno mesto na tržištu. Najpoznatije sorte za proizvodnju rakije su: Viljamovka i Boškova bočica.
8. Dunjevača
Za proizvodnju rakije dunjevače koriste se zreli, zdravi, relativno slatki i aromatični plodovi čuvene Leskovačke, ili drugih autohtonih sorti, među kojima je nešto manje kvalitetna Vranjska dunja, sa velikim sadržajem kamenih ćelija i pektinskih materija. Plodove treba brati u punoj zrelosti. Ako je potrebno, izvesno vreme ih treba ostaviti na kraće dozrevanje kako bi se povećao šećer i povećala aroma.
9. Višnjevača
Domaća liker rakija dobijena dodavanjem lozove rakije u sirup koji se pravi od ploda višnje sa šećerom. Višnjevača se odlikuje tamno crvenom bojom što odlikuje i boju njenog ploda.
10. Orahovača
Orahovača je veoma zdrav liker, bogat jodom, koji i lekari preporučuju kao suplement u lečenju problema sa štitnom žlezdom. Mi vam preporučujemo orahovaču kao veoma ukusno piće i aperitiv.
11. Medovača
Medovača je tradicionalni prirodni napitak. Spada u kategoriju likera i ima lekovito dejstvo. Povoljno deluje na cirkulaciju, protiv bakterija i virusa, poboljšava apetit i varenje. Idealna je za aperitiv i konzumira se rashlađena.
Opanak, Kurir
