Без српског бренда – ракије не може се замислити ниједно славље, дочек госта, ћаскање у кафани, свињокоља и завршетак радова у пољу, или једноставно јутро кад се попије на ште срца, а незаменљив је аперитив пре сваког обилнијег јела. С друге стране, ракија је лек. Њена лековитост позната је из далеке прошлости. Служи и као дезинфекционо средство.
Постоје две врсте ракије: Обична (мека) и препеченица (љута). После прве дестилације добија се тзв. “мека” ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом “меке” ракије добија се “препеченица”. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.
Разлика је, наравно, у јачини. Љута је јача, има више степени, односно гради. Мека је добра за кување. Савршена за зимске дане. Шљивовица је добра аперитив, отвара апетит.
У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45° (процената алкохола).
Представљамо вам 11 најбољих српских ракија:
1. Шљивовица
Шљивовица, тип ракије, је јако и безбојно или жућкасто алкохолно пиће које се прави од шљиве. Као и свака ракија, прави се тако што долази до врења комине (кљука, цефре, џибре), а онда и његове дестилације. Ракија се добија путем дестилације у казану за печење ракије при чему се два пута дестилише. После прве дестилације се добија тзв. „мека“ ракија, а после друге дестилације „препеченица“. Мека ракија се користи за кување „Шумадијског чаја“, а препеченица као пиће.
Ово пиће је настало на просторима Србије, а име је изведено из српске речи шљива. Производња је концентрисана у Србији и Републици Српској.
Шљивовица се такође производи у Бугарској, Хрватској, Чешкој, Словачкој, Пољској и Румунији. У много мањој мери шљивовица се производи и у Аустралији, Немачкој, Италији …
Шљивовица је национално пиће Србије, где око 70% приноса шљиве (просечно 424300 тона годишње) одлази у њену производњу. Садржај алкохола (етанола) код меке ракије износи око 5% док код препеченице може да варира од 40 до 70%. Шљивовица, као и неке друге ракије, се често држи у дрвеним (храстовим) бурадима ради боље ароме и боје (златно браонкаста). За разлику од вина не тражи посебан наџор и што дуже стоји тим је боља. Свака ракија, па и ова, је предвиђена да се пије из специјалних малих чаша (од 0,3 до 0,5 дл) или специјалних малих флашица које се у Србији зову чокањи (чокањчићи), а у Војводини фићок (фићуци).
Додавањем лековитих трава и других плодова добијају се ракије под именом траварица, клековача и сл.
2. Лозовача или само “лоза”
Лозовача је, како јој само име каже, ракија од грожђа, а избор сорте зависи само од поднебља. Добија се дестилацијом неоцеђеног ферментисаног кљука грожђа и садржи 40-45% вол етанола. После брања, потребно је уклонити петељку и грожђе добро измуљати. Вриони суд се пуни и оставља око 25% слободног простора. Ферментацију можемо пустити да се обави спонтано или уз додатак селекционисаних квасаца. Ферментација се обавља на 16-20°Ц и траје десетак дана. Дестилација преврелог кљука је обавезно двократна при шему се прво добија сирова мека ракија која се потом редестилише. Првенац се издваја у количини од 1% на капацитет казана и даље прихвата срце. Са одвајањем срца би требало престати онда када јачина дестилата достигне 60-65% вол. Свођење дестилата на жељену јачину се изводи додавањем дестиловане воде. У промет углавном иде као безбојна или у судовима који не отпуштају боју као што су стакло, иноџ, буради од белог јасена. Карактеристична је македонска Жолта која одлежава у храстовим или багремовим бурадима и поприма златну боју.
3. Клековача
Клековача је врста ракије, препеченице, која се добија када се на 1 литар шљивовице дода 15-20 зрелих плодова биљке која је позната под именом клека. Не сме се ставити више, јер ракија добија нагорчаст укус. Ракија у стакленој прозирној флаши се стави да одстоји на сунцу 40 дана. Потом добија жућкасту боју.
Ракија клековача се производи од најквалитетнијих сорти шљива по традиционалном технолошком поступку, уз додатак одабраних плодова (бобица) клеке. По завршетку дестилације, сазревања и одлежавања ракије у храстовим бурадима, ракија се пуни и пакује у финални производ.
Клековача је или би требала да буде „робна марка“ ужичког краја. Најпознатија је „ББ Клековача“ тј. клековача из Бајине Баште.
4. Јабуковача
Једно од најомиљенијих воћа-јабука сви воле и једу током целе године. Гаје се многе сорте, разлиитог састава, мириса и укуса. Кисела, опора или слатка, она је врло добра, пријатна и здрава храна, пуна витамина А,Б,и Ц, пектина, шећера, јабучне киселине, галотанина, етерског уља и других састојака. И дивља јабука, која расте по шумама, као накисео и опор плод, користи се за справљање различитих препарата.
Јабука има широку употребу као храна, али има и лековитих својстава. Пектини и други састојци су благо и нешкодљиво средство против хроничног затвора и пролива, нарочито летњих, крвавих дијареја деце.
Народна имена: дива јаболка, дивља јабука, дивљака итд.
5. Комовица
Ова ракија се добија дестилацијом превреле грожђане комине племените винове лозе или пикеа. Многи се, међутим, не придржавају основних правила и чине грешке које смањују количину и квалитет добијене ракије. Основна правила којих се треба придржавати односе се првенствено на спречавање честе појаве загоревања ракије. Због суве комине, загоревање је врло често, што погоршава квалитет комовице. Да би се то спречило, пре пуњења казана комином сипа се мало воде.
6. Кајсијевача
За прављење ракије од кајсија користе се, као и када се ради о прављењу ракије од осталог воћа, углавном плодови који због свог лошег изгледа, услед механичких оштећења, натрули или презрели, немају комерцијални значај као свеже или прерађено воће.
У нашој земљи ракија се производи од кајсија сорте кечкеметска ружа и маџарска најбоља и то, углавном, у Војводини. Сорта маџарска најбоља сазрева почетком јула месеца и у пуној зрелости основна боја се мења у интензивно жуту са допунско тамноцрвеном бојом.
7. Виљамовка
Ракија од крушке у народу је позната под називом Крушковача. Данас се у свету, а и код нас све више траже ракије произведене од чистих сорти, па је тако и Крушковача добила своје завидно место на тржишту. Најпознатије сорте за производњу ракије су: Виљамовка и Бошкова бочица.
8. Дуњевача
За производњу ракије дуњеваче користе се зрели, здрави, релативно слатки и ароматични плодови чувене Лесковачке, или других аутохтоних сорти, међу којима је нешто мање квалитетна Врањска дуња, са великим садржајем камених ћелија и пектинских материја. Плодове треба брати у пуној зрелости. Ако је потребно, извесно време их треба оставити на краће дозревање како би се повећао шећер и повећала арома.
9. Вишњевача
Домаћа ликер ракија добијена додавањем лозове ракије у сируп који се прави од плода вишње са шећером. Вишњевача се одликује тамно црвеном бојом што одликује и боју њеног плода.
10. Ораховача
Ораховача је веома здрав ликер, богат јодом, који и лекари препоручују као суплемент у лечењу проблема са штитном жлездом. Ми вам препоручујемо ораховачу као веома укусно пиће и аперитив.
11. Медовача
Медовача је традиционални природни напитак. Спада у категорију ликера и има лековито дејство. Повољно делује на циркулацију, против бактерија и вируса, побољшава апетит и варење. Идеална је за аперитив и конзумира се расхлађена.
Опанак, Курир
