1.Istok-Zapad
Istok-zapad (franc. Est-Ouest; rus. Vostok-Zapad) je francusko-ukrajinsko-rusko-špansko-bugarski film snimljen 1999. godine, a režirao ga je Reži Varnije. Film govori o žrtvama Staljinovog režima.
U junu 1946. godine Staljin nudi amnestiju svim ruskim emigrantima širom Evrope sa ciljem posleratne obnove zemlje. Kao i mnogi drugi građani koji žive u Francuskoj, Aleksej Golovin, lekar, odlučuje da se vrati u otadžbinu zajedno sa svojom suprugom Francuskinjom, Mari, i njihovim sinom, Sergejem. Na putu za Odesu, par je okružen ljudima koji su, kao i doktor Golovin, poverovali Staljinovim obećanjima i željno i puni nade hrle ka novom životu. Ali po dolasku u Odesu, u Ukrajini, većina njegovih saputnika biva uhapšena i poslata u logor. Aleksej je pošteđen jer je koristan kao dobar lekar i dobija posao u Kijevu. Ali dok se Aleksej izgleda prilagođava novom životu u SSSR, Mari se stalno bori da se vrati u Francusku.
2.Bitka za Sevastopolj
Studentkinju Kijevskog državnog fakulteta Ljudmilu Pavličenko (glumi je Julija Peresiljd) rat zatiče tokom stažiranja u Odesi. Mlada devojka se dobrovoljno prijavljuje u vojsku, odlazi na obuku za snajperistu i pridružuje se 25. snajperskoj jedinici Crvene armije. Ratni put je vodi preko ratišta Moldavija i Odese do Sevastopolja, grada na jugu Krima. Pre nego što je teško ranjena prilikom opsade Sevastopolja, Ljudmila je uspela da svojim snajperom ubije 309 fašističkih vojnika.
Nakon ranjavanja, mlada devojka koja je postala simbol otpora fašistima, odlazi u Sjedinjene Države gde se upoznaje sa tadašnjom prvom damom Eleonor Ruzvelt (tumači je engleska glumica Džoan Blekhem). Pored brutalnih ratnih scena, film prati i psihološka stradanja glavnih likova, posebno žena boraca u surovom i sirovom ratnom okruženju. Ljubavna veza Pavličenkove sa kapetanom Leonidom Kicenkom (koga glumi Jevgenij Ciganov) romansirani je dodatak njenoj biografiji.
Režiju za film potpisuje Sergej Mokricki.
3.Andrej Rubljov
Ostvarenje Andreja Tarkovskog posvećeno životu ikonopisca iz 15. veka imalo je vrlo komplikovanu sudbinu. Kanski festival je tražio da prikaže ovaj film, ali su sovjetski funkcioneri odbili da ga pošalju na takmičenje 1967. godine i umesto njega su poslali „Rat i mir“. „Rubljov“ je prikazan u Kanu tek tri godine nakon što je snimljen, i to pred samo zatvaranje festivala i van konkurencije, pa ipak mu je žiri dodelio nagradu FIPRESCI. Cenzurisana verzija filma prikazana je 1971. godine u Sovjetskom Savezu. U prvom prikazivanju je prodato skoro 3 miliona karata. Druga verzija, koju je studio Columbia skratio za 20 minuta iz komercijalnih razloga, prikazana je 1973. godine u SAD. Skraćivanje nije opravdalo očekivanja, tako da ocene filma u štampi nisu bile baš povoljne. Sredinom 1990-ih se u DVD formatu pojavila prvobitna verzija Tarkovskog, koja traje 205 minuta i koju je otkupio Martin Skorseze kada je bio u Sovjetskom Savezu. Tako je ovaj film ponovo zaživeo.
Možda film zbog svoje teme, mesta i vremena u kome se odvija radnja i nije potpuno zastareo. Mnogi filmski majstori različitih generacija su izrazili oduševljenje ovim ostvarenjem. Na primer, Ingmar Bergman je govorio da se „niko više ne oseća tako prirodno u svetu snova, kao Tarkovski“.
4.Rat i mir
Možda ne bi ni bilo ove ekranizacije Tolstojevog romana da 1959. godine u Sovjetskom Savezu nije prikazana američka verzija „Rata i mira“ Kinga Vidora. Tek posle toga je odobreno snimanje filma koji se zvanično smatra najskupljim u istoriji kinematografije. Naime, nijedan holivudski studio ne bi se odlučio da 5 godina snima film sa 120.000 ljudi u kadru i uz učešće armije.
„Rat i mir“ traje šest časova i podeljen je na dva dela. To je prvi sovjetski film koji je dobio „Oskara“ kao najbolji strani film, a ujedno je i najduži sovjetski film.
Kada je 1969. godine „Rat i mir“ prikazan u Americi, tada je Rodžer Ebert, jedan od najuticajnijih kritičara, napisao da je sovjetskom reditelju pošlo za rukom da napravi najbolji epski film u istoriji, i da je on bolji od vrhunskog filma ovog žanra „Prohujalo sa vihorom“.
5.Ostrvo
Omiljeni film pokojnog patrijarha moskovskog Alekseja II prikazuje život monaha-osobenjaka iz zabačenog ruskog manastira koga neprestano izjeda krivica zbog jednog davnog događaja iz Drugog svetskog rata. Glavni glumac Pjotr Mamonov ranije je bio jedan od najpoznatijih sovjetskih rok muzičara, ali je u jednom trenutku doživeo preobraćenje i otišao da živi u malom selu, daleko od civilizacije. Zbog toga reditelj tvrdi da je Mamonov umnogome igrao samog sebe, što je svakako doprinelo autentičnosti filma
6. Kako se završilo leto (Aleksej Popogrebski, 2010)
Kak я provёl эtim letom e izvorni naziv tenzičnog filma u kome mlađi radnik meteorološke stanice na krajnjem severoistoku Sibira izbegava da starijem kolegi saopšti tragičnu vest koju je čuo od dispečera. Pored zapleta, snaga filma su i nesvakidašnji pejzaži Čukotke, kao i činjenica da su ovo zapravo jedina dva lika koji se vide u celom filmu.
7. Matilda
Film “Matilda” bavi se zabranjenim ljubavnim odnosom cara Nikolaja Drugog i balerine Boljšoj teatra, Matilde Kšesinske, koju mnogi spore da se ikada dogodila.
Film se ne bavi istorijskim događajima koji su pratili Nikolajev život, nego samo mladalačku ljubav u carskim odajama na kraju 19. veka. Romansa carevića i balerine trajala je od 1892. do 1894, kada je Matilda imala 20, a naslednik krune 24 godine.
Da je film podigao ogromnu prašinu i izazvao burne reakcije javnosti čak i pre prikazivanja svedoči i to da je na režisera Alekseja Učitelja bačen “molotovljev koktel”, a pokrenut je i apel da dvorana, gde se održava premijera, bude obezbeđena od strana snage bezbednosti.
Iako je javnost film okarakterisala kao vulgaran i antiruski, čak pedeset najistaknutijih režisera Rusije pružilo je podršku Alekseju Učitelju.
U film je uloženo više od 25 miliona dolara, te važi za potencijalnog kandidata za Oskara.
8. Jelena
Priča o starijem bračnom paru, bogatom Vladimiru i Jeleni. Oboje imaju decu iz prvog braka. Vladimir ćerku Kaću, a Jelena sina Serjožu. Njen sin je običan neradnik, i da mu Jelena ne posuđuje novac od svoje penzije, ne bi mogao da izdržava ženu i dva deteta.
Kada Vladimir doživi infarkt, dospeva u bolnicu, gde ga posećuje ćerka koju dugo nije video. Ova nesreća ponovno zbližava Vladimira i Kaću.
Vrativši se kući, Vladimir saopštava Jeleni da je rešio da napiše testament, za svaki slučaj, i da veći deo svog imetka namerava ostavi Kaći. Jelenu pogađaju ove reči, jer je Serjožinom sinu potreban novac kako bi upisao fakultet i tako izbegao odlazak u vojsku.
9.Legenda br. 17
Nikolaja Lebedeva o sovjetskom hokejašu Valeriju Harlamovu.
U septembru 1972. godine, hokejaška reprezentacija Sovjetskog Saveza priprema se za utakmicu veka u Montrealu protiv kanadskih profesionalaca iz NHL-a. Toekom priprema, pod hokejaškim nebom pojavljuje se jedno novo ime: Valerij Harlamov. Sa brižnim savetima čuvenog trenera Anatolija Tarasova, i njegovim zaštitnim znakom brojem 17, uskoro postaje svetski poznat igrač.
10. Sibirski Berberin
Radnja filma se događa u pretprošlom veku, za vreme vladavine cara Aleksandra 3. Ruski kadet Andrej Tolstoj slučajno u vozu upoznaje Amerikanku Džejn Kalahan u koju se zaljubljuje.
