1.Исток-Запад
Исток-запад (франц. Ест-Оуест; рус. Восток-Запад) је француско-украјинско-руско-шпанско-бугарски филм снимљен 1999. године, а режирао га је Режи Варније. Филм говори о жртвама Стаљиновог режима.
У јуну 1946. године Стаљин нуди амнестију свим руским емигрантима широм Европе са циљем послератне обнове земље. Као и многи други грађани који живе у Француској, Алексеј Головин, лекар, одлучује да се врати у отаџбину заједно са својом супругом Францускињом, Мари, и њиховим сином, Сергејем. На путу за Одесу, пар је окружен људима који су, као и доктор Головин, поверовали Стаљиновим обећањима и жељно и пуни наде хрле ка новом животу. Али по доласку у Одесу, у Украјини, већина његових сапутника бива ухапшена и послата у логор. Алексеј је поштеђен јер је користан као добар лекар и добија посао у Кијеву. Али док се Алексеј изгледа прилагођава новом животу у СССР, Мари се стално бори да се врати у Француску.
2.Битка за Севастопољ
Студенткињу Кијевског државног факултета Људмилу Павличенко (глуми је Јулија Пересиљд) рат затиче током стажирања у Одеси. Млада девојка се добровољно пријављује у војску, одлази на обуку за снајперисту и придружује се 25. снајперској јединици Црвене армије. Ратни пут је води преко ратишта Молдавија и Одесе до Севастопоља, града на југу Крима. Пре него што је тешко рањена приликом опсаде Севастопоља, Људмила је успела да својим снајпером убије 309 фашистичких војника.
Након рањавања, млада девојка која је постала симбол отпора фашистима, одлази у Сједињене Државе где се упознаје са тадашњом првом дамом Елеонор Рузвелт (тумачи је енглеска глумица Џоан Блекхем). Поред бруталних ратних сцена, филм прати и психолошка страдања главних ликова, посебно жена бораца у суровом и сировом ратном окружењу. Љубавна веза Павличенкове са капетаном Леонидом Киценком (кога глуми Јевгениј Циганов) романсирани је додатак њеној биографији.
Режију за филм потписује Сергеј Мокрицки.
3.Андреј Рубљов
Остварење Андреја Тарковског посвећено животу иконописца из 15. века имало је врло компликовану судбину. Кански фестивал је тражио да прикаже овај филм, али су совјетски функционери одбили да га пошаљу на такмичење 1967. године и уместо њега су послали „Рат и мир“. „Рубљов“ је приказан у Кану тек три године након што је снимљен, и то пред само затварање фестивала и ван конкуренције, па ипак му је жири доделио награду FIPRESCI. Цензурисана верзија филма приказана је 1971. године у Совјетском Савезу. У првом приказивању је продато скоро 3 милиона карата. Друга верзија, коју је студио Columbia скратио за 20 минута из комерцијалних разлога, приказана је 1973. године у САД. Скраћивање није оправдало очекивања, тако да оцене филма у штампи нису биле баш повољне. Средином 1990-их се у DVD формату појавила првобитна верзија Тарковског, која траје 205 минута и коју је откупио Мартин Скорсезе када је био у Совјетском Савезу. Тако је овај филм поново заживео.
Можда филм због своје теме, места и времена у коме се одвија радња и није потпуно застарео. Многи филмски мајстори различитих генерација су изразили одушевљење овим остварењем. На пример, Ингмар Бергман је говорио да се „нико више не осећа тако природно у свету снова, као Тарковски“.
4.Рат и мир
Можда не би ни било ове екранизације Толстојевог романа да 1959. године у Совјетском Савезу није приказана америчка верзија „Рата и мира“ Кинга Видора. Тек после тога је одобрено снимање филма који се званично сматра најскупљим у историји кинематографије. Наиме, ниједан холивудски студио не би се одлучио да 5 година снима филм са 120.000 људи у кадру и уз учешће армије.
„Рат и мир“ траје шест часова и подељен је на два дела. То је први совјетски филм који је добио „Оскара“ као најбољи страни филм, а уједно је и најдужи совјетски филм.
Када је 1969. године „Рат и мир“ приказан у Америци, тада је Роџер Еберт, један од најутицајнијих критичара, написао да је совјетском редитељу пошло за руком да направи најбољи епски филм у историји, и да је он бољи од врхунског филма овог жанра „Прохујало са вихором“.
5.Острво
Омиљени филм покојног патријарха московског Алексеја II приказује живот монаха-особењака из забаченог руског манастира кога непрестано изједа кривица због једног давног догађаја из Другог светског рата. Главни глумац Пјотр Мамонов раније је био један од најпознатијих совјетских рок музичара, али је у једном тренутку доживео преобраћење и отишао да живи у малом селу, далеко од цивилизације. Због тога редитељ тврди да је Мамонов умногоме играо самог себе, што је свакако допринело аутентичности филма
6. Како се завршило лето (Алексеј Попогребски, 2010)
Как я провёл этим летом е изворни назив тензичног филма у коме млађи радник метеоролошке станице на крајњем североистоку Сибира избегава да старијем колеги саопшти трагичну вест коју је чуо од диспечера. Поред заплета, снага филма су и несвакидашњи пејзажи Чукотке, као и чињеница да су ово заправо једина два лика који се виде у целом филму.
7. Матилда
Филм “Матилда” бави се забрањеним љубавним односом цара Николаја Другог и балерине Бољшој театра, Матилде Кшесинске, коју многи споре да се икада догодила.
Филм се не бави историјским догађајима који су пратили Николајев живот, него само младалачку љубав у царским одајама на крају 19. века. Романса царевића и балерине трајала је од 1892. до 1894, када је Матилда имала 20, а наследник круне 24 године.
Да је филм подигао огромну прашину и изазвао бурне реакције јавности чак и пре приказивања сведочи и то да је на режисера Алексеја Учитеља бачен “молотовљев коктел”, а покренут је и апел да дворана, где се одржава премијера, буде обезбеђена од страна снаге безбедности.
Иако је јавност филм окарактерисала као вулгаран и антируски, чак педесет најистакнутијих режисера Русије пружило је подршку Алексеју Учитељу.
У филм је уложено више од 25 милиона долара, те важи за потенцијалног кандидата за Оскара.
8. Јелена
Прича о старијем брачном пару, богатом Владимиру и Јелени. Обоје имају децу из првог брака. Владимир ћерку Каћу, а Јелена сина Серјожу. Њен син је обичан нерадник, и да му Јелена не посуђује новац од своје пензије, не би могао да издржава жену и два детета.
Када Владимир доживи инфаркт, доспева у болницу, где га посећује ћерка коју дуго није видео. Ова несрећа поновно зближава Владимира и Каћу.
Вративши се кући, Владимир саопштава Јелени да је решио да напише тестамент, за сваки случај, и да већи део свог иметка намерава остави Каћи. Јелену погађају ове речи, јер је Серјожином сину потребан новац како би уписао факултет и тако избегао одлазак у војску.
9.Легенда бр. 17
Николаја Лебедева о совјетском хокејашу Валерију Харламову.
У септембру 1972. године, хокејашка репрезентација Совјетског Савеза припрема се за утакмицу века у Монтреалу против канадских професионалаца из НХЛ-а. Тоеком припрема, под хокејашким небом појављује се једно ново име: Валериј Харламов. Са брижним саветима чувеног тренера Анатолија Тарасова, и његовим заштитним знаком бројем 17, ускоро постаје светски познат играч.
10. Сибирски Берберин
Радња филма се догађа у претпрошлом веку, за време владавине цара Александра 3. Руски кадет Андреј Толстој случајно у возу упознаје Американку Џејн Калахан у коју се заљубљује.
