Ono što heljdu po svojoj lekovitosti najviše izdvaja od ostalih biljaka, pored toga što nijedna druga žitarica nije tako bogata kalijumom, natrijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom i gvožđem, jeste i odsustvo glutena.
Tradicionalno, heljda se danas najviše uzgaja u Rusiji i Poljskoj gde se koristi kao dodatak običnoj ishrani, a kod nas je najviše ima u zapadnim krajevima Srbije u predelu oko Zlatara i Nove Varoši.
Heljda se kod nas njčešće koristi u celom zrnu ili u mlevenom obliku kao crno i belo heljdino brašno, mada se smatra da crno heljdino brašno ima veću nutritivnu vrednost. Pored toga, heljdini cvetovi su izuzetno privlačni pčelama, pa se tako dobija gust i tamn med od heljde sa jakim i specifičnim ukusom.
med od heljde
S obzirom na to da heljda ne sadrži gluten, jako je cenjena kao pogodna namirnica za ljude sa celijačnom bolešću. Može se koristiti u obliku brašna kao zamena za pšenično i ostale vrste brašna koje sadrže gluten.
Zhavaljujući specifičnim materijalima, flavonidi (posebno rutinu, koji se nalazi u semenu) heljda ima pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem, jer održava normalnu elastičnost krvnih sudova, osigurava normalan protok krvi i sprečava zgrušavanje krvi u cirkulaciji.
Utiče na regulaciju holesterola u organizmu tako što smanjuje nivo štetnog, a povećava nivo pozitivnog holesterola.
Održava nivo šećera u krvi, čime sprečava pojavu dijabetisa. Takođe je pogodna za ishranu ljudi koji boluju od dijabetisa tipa 2.
Heljda sadrži i dosta gvožđa u sebi, pa je zato vrlo dobra u borbi protiv anemije.
Takođe, pozitivno utiče na mršavljenje, jer biljna vlakna pružaju duži osećaj sitosti.
I pored svega, heljda je i jedna od glavnih antikancerogenih nutritijenata. Zbog visokog sadržaja vlakna i hranljivog sastava, istraživanja pokazuju da smanjuje rizik od raka dojke za 50 posto kod žena. Pored toga, dobra je i za očuvanje crevne flore tako da sprečava i rak debelog creva.
Jedina mana heljde je ta što spada u grupu potencijalnih alergena, ali je ova pojava vrlo retka.
polje heljde
