Branko Miljković, pesnik, esejista, kritičar i prevodilac sa ruskog i francuskog, rođen je u Nišu 29. januara 1934. godine. Niš je u vreme Drugog svetskog rata bio svedok masovnih pogubljenja, što se odrazilo na mladog Miljkovića i njegovu poeziju koja je sledila.
Prva pesma koju je objavio 1956. godine -<em> Uzalud je budim</em> postala je klasik i jedna od najpoznatijih pesama po kojoj ga svi pamtimo i prepoznajemo. Ono što i danas intrigira mnoge, vezano je za sumnjivu i nerazjašnjenu smrt ovog tragičnog mladog pesnika.
U jesen 1960. godine Branko Miljković je, rezigniran neprijateljskom atmosferom, odlučio da zauvek napusti Beograd u kom je kao pesnik živeo i stvarao, i preseli se u Zagreb da bi radio na zagrebačkom radiju kao urednik.
Raskrstio je sa političkim ulizicama i partijom, odrekao se svih do tada napisanih pesama, odao se pijanstvu i čestim kafanskim svađama. U poslednjoj noći njegovog života napustio je prijatelje za kafanskim stolom, rekavši da mora da se sastane sa nekim…
Sutradan u zoru pronađen je kako visi na kaišu, sa šeširom na glavi, kraj “drvceta”, klečeći na jednom kolenu. Drvo je bilo više nego tanko da bi izdržalo Brankov stas. Ljudi koji su stanovali blizu Branka svedočili su da su te noći između 11. i 12. februara čuli veliku galamu, vrisku, zapomaganje, ali da nisu smeli da izađu iz kuće, jer je u tom kraju bilo opasno hodati noću. Pronađene su i modrice na njegovom telu. Istraga je bila aljkava.
Zbog Brankove pesme <em>Epitaf</em> i čuvenog stiha <em>Ubi me prejaka reč, </em>zbog pesme
<em>Za moj 27. rođendan<, koju je napisao nekoliko meseci pre smrti i stihova: <em>Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme; / Vreme je da sunce kaže koliko je sati; / Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; / Ko loše živi zar može jasno zapevati… veruje se da je u pitanju bilo samoubistvo. Međutim…
Šta se zapravo zbilo tog 12. februara 1961. godine nikada nećemo saznati. Da li su ga ubili hrvatski nacionalisti, kako se sumnja, ili politički protivnici… Ipak, ostao je jedino da svedoči grob na beogradskom Novom groblju, između humki Vojislava Ilića i Sime Matavulja, na kom stoji epitaf <em>Ubi me prejaka reč.</em>
