Suncokret su u Meksiku gajili, navodno, čak 3.000 godina pre naše ere. Za Maje je ovaj cvet bio simbol svetlosti i plodnosti. Pili su od njega napravljene čajeve i jeli zrnevlje, listove pa čak i peteljke.
Grčka mitologija daje zanimljivo objašnjenje o poreklu ove biljke. Nimfa Klitija je bila zaljubljena u Boga Sunca Helija. Bila mu je ljubavnica sve dok je nije zamenio ćerkom vavilonskog kralja Orhama, Leukotejom. Ljubomorna Klitija otkrila je ovu tajnu Orhamu, koji je od besa, kćer živu zakopao. Neutešni Bog Sunca nikada joj nije oprostio. Klitija je danima, uzaludno, pratila kretanje Helija tj. Sunca po horizontu i na kraju se transformisala u suncokret.
Pročitajte i: Koliko se nosi crnina u žalosti: Evo šta crkva kaže o tome
Ovaj divni cvet u Evropu je stigao polovinom 16. veka. Na našim prostorima uglavnom ga viđamo u žutoj boji, ali javlja se i u varijantama crvene, braon i tamno-ljubičaste. Njegova najzanimljivija karakteristika je heliotropizam – rotiranje ka Suncu i praćenje njegove putanje. Budući u „posebnom odnosu sa Suncem“ naši stari su rano počeli da mu pripisuju izvanredne moći i da ga koriste za vračanje.
Verovalo se da ovaj cvet ima snažnu moć da potpiri ljubavni žar. Ako devojka želi da pridobije svog izabranika treba da ustane pre svanuća i naga ubere suncokret. Cvet treba da probuši vretenom i kroz njega pogleda željenog mladića. Ovaj ritual ima dejstvo samo ako se obavlja na praznik Svetoga Ilije.
Pročitajte i: Urokljive oči: Narodna verovanja o urocima i kako se boriti protiv njih
Za mušku populaciju postoji slična ljubavna vradžbina. Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja mladić treba da ubere suncokret iz bašte devojke koja mu se dopada. Mora da ga probuši vretenom, premaže medom i maslom i nosi ga na pupku tri dana. Nakon toga i on mora da pogleda željenu devojku kroz rupicu izbušenu vretenom i želja će mu biti uslišena.
Pročitajte i: Izreka nastala iz narodnog verovanja: Ko je ta svadljiva nadžak baba?
I naši preci su znali za brojne lekovite moći suncokreta, ali su verovali da samo specifično „pripremljen“ cvet ima moć da leči. Po starom receptu domaćin kuće treba da obavi sledeći ritual na praznik Preobraženja. Pri izlasku Sunca, mora puškom da pogodi cvet suncokreta. Seme koje se tom prilikom rasprsne ima neobjašnjive lekovite moći, znatno snažnije od „običnog“ suncokreta.
Slično tome, u niškom kraju dobrom pšenicom smatrali su samo onu koja se sipa kroz probušeni suncokret, a tek onda ostavlja u žitnici.
Narodna medicina ovoj biljci pridaje veliki značaj u lečenju reume, artritisa, nervnog sistema, poremećaja cirkulacije i malignih bolesti.
Izvor: Opanak
